Британија – светски центар олигарских тужби

Пошто је комерцијално одељење лондонског Високог суда одбацило тужбу Березовског против Абрамовича, Лондон се коначно потврдио као судска престоница. Руске судске сезоне дешавале су се овде и пре случаја Березовски против Абрамовича. Али још никада у читавој историји британског судства није било речи у тужбама приватних лица о такво вртоглавним сумама и хонорарима.

Руска клијентела за британске адвокате сада је најпожељнија због свог богатства. Кажу да је главни адвокат Романа Абрамовича добио „за победу“ од 3 до 10 милиона фунти стерлинга. А према подацима биранског професионалног правног часописа The Lawyer, адвокати Краљевске клупе (то је највиша адвокатска категорија) сада узимају од клијената специјалну „руску таксу“ – 1500 фунти као допуну уобичејеном хонорару од 1200 фунти. Зашто да не узму кад им плаћају? Индикативно је да је у мају ове године министар правде Британије Кен Кларк био у радној посети Русији. Састајао се са представницима руских адвокатских канцеларија и саветовао им да активније користе лондонске судове за регулисање руских комерцијалних спорова. Како указује члан Друштвене коморе РФ, председник Центра за социјална и политичка истраживања Аспект Георгиј Фјодоров, узрока такве љубави правника према Британији има неколико.

- То је зона „судског туризма“, зато што сви олигарси имају тамо својину. Они тако полажу заклетву верности Британији и стварају култ њеног правосуђа. То је чисто политички чин, који нажалост показује сву суштину истих тих наших олигарха који тамо имају својину, новац и остало.

2010-11. на тужбе и судски поступак у судовима Уједињеног Краљевства било је потрошено милијарду и 772 милиона фунти стерлинга. И солидни део трошкова отпада управо на руске грађане. Британска острва заиста су заволели олигарси, политичари, бизнисмени и њихови многобројни рођаци. Дмитриј Шилов, експерт независне политичке агенције Инвесткафе, уверен је да је све то ехо 90-их година.

- Мало светских престоница може да се похвали таквим спојем дуступности и безбедности, стила и обиља услуга које нуди Лондон. То је вероватно и несавршенство руског система и неповерење према њему. Али ви схватате да смо све то добили као наслеђе 90-их година.

После гласног процеса Березовски против Абрамовича, пажња штампе је прикована за још једно руско суђење. Бизнисмен Михаил Черној је тужио милијардера Олега Дерипаску. Черној тражи компензацију за 20% компаније Руски алуминијум (на њеној бази касније се појавио РУСАЛ), који су му тобоже припадали и били предати на управљање Дерипаски. И мада су се сва дешавања одвијала у Русији, по британским законима тужба може да буде предата лондонском суду, ако један од учесника има статус резидента, а расправа у Русији, по мишљењу страна, не може да буде објективна. Нови процес наговештава исто толико буке као и случај Березовски против Абрамовича.