Русија и НАТО: баланс снага

Заменик министра иностраних послова Русије и стални представник у НАТО-у Александар Грушко испричао је за Глас Русије како види сарадњу Русије и Северноатлантске алијансе у будућности. Он се нада да ће доба хладног рата постати ствар прошлости, мада и схвата да ће у дијалогу Русије и НАТО-а увек присуствовати напетост и политички подтекст.

Русија и НАТО су два велика светска фактора у сфери безбедности, изјавио је Александар Грушко. Без обзира на сва неслагања у мишљењима, они су потребни једно другом као партнери и као балансирајуће снаге. У крајњој линији без Русије НАТО може да се претвори у „глобалног полицајца“, који ставља своје интересе изнад одлука СБ УН.

НАТО није најстарија међународна организација. Али, као и многе друге она се суочила са неопохдношћу еволуције у складу са савременим међународним реалијама. Осамдесетих година алијанса је увек имала у виду вероватноћу сукоба са земљама Варшавског уговора. Конкретних бојазни и одлука није било, али напетост је увек остајала. Од доба распада СССР и почетка дијалога са Русијом много се променило, ситуација се побољшала, али и даље је далеко од идеалне, сматра заменик министра иностраних послова Русије, стални представник у НАТО-у Александар Грушко.

- Ја бих рекао да на данашњи дан два аспекта имају посебан значај – са једне стране треба да налазимо опште поље, тачке додира са НАТО-ом, да сарађујемо по оним питањима где ће ова сарадња дати додатну вредност, али истовремено морамо заједно са НАТО-ом да наставимо да уклањамо слојеве хладног рата, јачамо предвидивост, везе војном линијом, уклањамо забринутост у погледу војне делатности коју реализује земље НАТО-а и да се крећемо у страну модернизованог партнерства, као што смо се о томе договорили на Лисабонском самиту, који је одржан у новембру 2010. године.

Главни камен спотицања данас је систем ЕвроПРО. Дуго се став страна не мења. Русија се залаже за формриање јединственог система, НАТО жели да направи свој сопствени, оставивши себи пуно право да одређује конфигурацију и да не даје другим земљма приступ разматрању параметара тог система, изјавио је Александар Грушко.

- Ми сматрамо да сви предметни преговори о конфигурацији система треба да започну пружањем гаранција да он није усмерен против руских система одвраћања, који су део стратешке једнакости, јер нуклеарни баланс је грарант мира и стабилности деценијама. При томе ове гаранције треба да буду изражене не у форми усмених уверавања, већ у виду војно-политичких критеријума. Војска зна о чему се ради, тачније о местима базирања пресретача, радиоелектронских средстава, о брзини глава пресретача, о њиховој количини. Ми смо спремни на тај рад. Али опет за то је потребна спремност САД и НАТО_а да пружи такве правне гаранције. На данашњи дан такве гаранције ни НАТО, ни САД не дају.

Више или мање успешан у том погледу био је последњи самит НАТО-а у Чикагу, где је било договорено да систем ЕвроПРО није намењен пресретању руских средстава доставе. Али нажалост, НАТО није она организација са којом може да се комуницира искључиво усмено. Догађаји последњих година су показали да су за успешну сарадњу потребне гаранције, изјавио је Александар Грушко.

- Бомбардовање Југославије 1999. године и учешће НАТО-а у операцији у Либији показују да опасност претварања НАТО-а у глобалног полицајца који делује ван оквира међународног права постоји. Ово питање у стратешком погледу није решено. За нас то има принципијални значај. Зато што ће Русија сарађивати са НАТО-ом само у оквиру правног поља, када су све државе чланице Савета Русија-НАТО привржене међународном праву, поштују прерогативе СБ УН.

Осим наставка рада у формату Русија-НАТО, Александар Грушко је навео као перспективан правац сарадње између Северноатлантске алијансе и Организације договора о колективној безбедности. У стуштини, никаквих препрека за то осим идеологије нема. НАТО једноставно не жели да признаје друге организације попут себе. Мада у случају ОДКБ то је сасвим узалудна тврдоглавност, пошто би обе организације могле успешно да сарађују, макар по питањиам обуставе промета наркотика из Авганистана.