«СВЕ ДОК У СРЦУ ЖИВИ ЉУБАВ, МИ ЋЕМО БИТИ СА БОГОМ»

 У једном интервјуу Фјодор је рекао да је насрећнији дан у његовом животу – дан – када је схватио да Бог постоји. Који догађај је томе допринео (онако, у општим цртама)?
 
Отац Андреј: Када је био у манастиру Дивјејеву, Фјодор каже како је  у души одједном осетио неку неизрециву благодат, и како се појавило  осећање, као да је осетио присуство Бога.
 
Наравно, цела прича и интервју био је посвећен томе. Тај моменат је постао прекретница у Фјодоровом животу: Он је ушао у веру, осетио снажну потребу за молитвом и почео да долази на богослужења у цркву. 
 
Оче, хвала Вам што сте са Фјодором и што га подржавате. Заједно са њим Ви чините велико дело за нашу Отаџбину. Молим Вас, кажите нам, да ли Фјодор планира да предузме неке мере и да организује састанке са православном омладином широм  наше земље ( и не само са православном), зато што је данас за нашу омладину Фјодоров пример, несумњиво, пример руског младића, борца, каквом треба да  теже и други. Он вернике укрепљује у вери, док друге уводи у веру или их бар наводи да обрате пажњу. Ви видите да се код нас, гледајући истини у очи, ипак чини нешто како не треба. Да ли је процена да је улога Фјодора да помогне у васпитању младих - тешка ?
 
Отац Андреј: И Фјодору и мени се стално обраћају са предлогом да се организује састанак са православном омладином. Недавно су га позивали представници Хришћанског братства из Краснодарског краја. Долазио нам је и Владика Игњатије из Бугарске, и позвао Фјодора не само да одржи мастер-клас, већ и да младим људима на сопственом примеру покаже снагу и моћ духовног живота. Јер, вера првенствено јача дух, укрепљује снагу воље човекове, а дух не чини нити покорним, нити слабим. Добро сте приметили да је данас тешко проценити улогу Фјодора  и његову могућност да помогне у васпитању младих. То је стварно тако. Данас му је отворен пут до срца многе деце. Што је најважније, лично Фјодор има велику жељу да им помогне. Мажда неко већ тражи пут ка вери или одавно размишља коју вероисповест да прихвати... Разговор са Феђом ће без сумње помоћи младима, онима који траже да направе прави избор и да се усмере на пут добра, поштења и Истине. За кратко време ће се у Старом Осколу отворити наставно – спортски комплекс, коме су желели да дају његово име, али је лично Фјодор предложио да се комплексу да име Александра Невског. Феђа ће са младима радити управо овде, али то не значи да ће он одбити да прихвати предлог да организује семинаре обуке и у другим градовима Русије, па и иностранства. Он најискреније жели да пренесе искуства и да помогне савременој омладини да се определи и да донесе прави избор у животу.
 
Оче, често можемо и Вас да видимо на Фјодоровим тренинзима. Да ли сте се Ви лично некада бавили борилачким вештинама (наравно, професионално)?
 
Отац Андреј: У школском узрасту од ИИИ до ИX разреда тренирао сам џудо. Али, на тренинзима са Фјодором углавном одржавам кондиционе вежбе на вратилу и пречкама, онда трчање, а у спарингу са спортистима не учествујем. Када ме питају „зашто“, ја се увек нашалим како ће ми одмах ишчупати браду...Можда ћу се у будућности охрабрити да се мало борим са њима, али, још увек нисам спреман на такав корак (смеје се).
 
 
 
Оче, да ли сте некада имали потребу да примените Вашу борбу да бисте се заштитили?
 
Отац Андреј: Богу хвала, нисам морао да примењујем борбу да би се заштитио. Молио сам се Господу да Он то не дозволи, тако да је то одиста милост Божија. А борилачким вештинама сам се бавио ради упражњавања спорта и ништа више од тога. Мада, ако мало размислимо, ако неко зна да се човек бави борилачким вештинама, да ли ће тек тако да почне да му поставља провокативна питања...?
 
Поштовани оче, молим Вас, испричајте нам како сте Ви ушли у веру Господа Бога и како сте се одлучили на овако одговоран корак – да постанете свештенослужитељ? Да ли је нешто утицало на Ваш избор? Хвала! Нека Вас Господ чува!
 
Отац Андреј: У веру сам ушао у војсци. Када сам служио војни рок у Москви, десило се да сам имао могућности да идем у цркву на Богослужења. Временом сам стекао и духовника, који нам је причао о нашој православној вери, житијима светих, давао духовну литературу... И једном, дошавши у храм, схватим да одавде више нећу отићи. Тог тренутка се у мојој души нешто заталаса..., осетих тако снажно куцање срца..., нешто новорођено и блиско... Знате, то уопште није била моја одлука... То је била одлука моје душе. То је била воља Господња... Он ме лично довео код Себе. Господ увек допусти да човек осети самог  себе, и, ако крене по призиву Господњем, он ће постати верник. Најважније је да у срцу има љубави! И све док љубави буде у срцу, ми ћемо бити са Богом. Сва знања, сви покрети, апсолутно све у животу - без љубави је безвредно. Када човек воли Бога, он воли и људе. Ми настојимо да се у срцима људи усели љубав ка Господу, као и љубав једних према другима. Знате, млади, који се баве спортом,  брже улазе у веру, јер спорт органиузје, дисциплинује и васпитава дух човеков, а вера га чини јачим.
 
Оче, било би веома интересантно да чујемо Ваше мишљење о једном компликованом питању. У већини случајева борба, тим пре, све борилачке вештине, иако су то спортске дисциплине, ипак истовремено претпостављају и НАСИЉЕ И СУРОВОСТ, јер, то је ситуација када један човек наноси бол и повреде другом човеку. Дакле, због новца чак и на професионалном нивоу људи један другоме наносе телесне повреде и позлеђују један другог. Па ипак, са религиозне тачке гледишта, појава НАСИЉА и СУРОВОАСТИ сматра се грехом, независно од тога, где се то догађа – у спорту или у свакодневном животу. Молим Вас, прокоментаришите. Хвала Вам унапред.
 
Отац Андреј:То је врло сложено питање и може да се тумачи на разне начине. Фјодор се такође бавио тим питањима и ми смо доненли овакав закључак: својим односом према борилачким вештинама,  понашањем у рингу, комуникацијом са својим навијачима, начином живота и уопште, односом са људима, он је одговорио на ово питање. Погледајте како се Феђа понаша са својим противницима?! Он их поштује и захваљује им се што су му указали част да наступа са њима. Мир духа и поштовање противника..., све то он носи са собом. Фјодор носи дух православног борца, који је спреман да заштити своју Отаџбину, свој родни град. Баш као и у давна времена: Господ је благословио борце и они су извојевали победу. Тако исто и Фјодорове победе у другим земљама пропагирају снагу наше вере, и наводе да се уважава Православље. Знате, ја сам видео да су се борци, спортисти, угледајући се на Фјодора, у последње време почели да понашају сасвим другачије, мање изазивачки. У томе је, такође, Фјодорова заслуга, јер се види једно поштовања према њему. А, да и не говорим о нашим спортистима. Сви воле и поштују Феђу, уче од њега, користе његово искуство. 
 
Ја сам православац, али поштујем и друге религије. Често пара уши како наши свештеници критикују католицизам, протестантизам, ислам, будизам. Интересује ме, какав је Ваш став по овом питању?
 
Отац Андреј: Да, тога има...Критикују, вероватно да би показали моменте духовног одступања од наше православне вере. Можда то неко чини у оштријој форми...Али, ако се све измеша, шта ће се онда добити? Свештенослужитељи и тако покушавају да одрже чистоту Православља. Али, морамо размислити у каквој форми то треба да чинимо...
 
 
 
 
Зашто Фјодор после сваке борбе наглашава да победу посвећује управо православнима? Јер, за њега навија цела Русији, а многи нису православни...
 
Отац Андреј:  Богу хвала што Фјодора подржавају навијачи многих земаља и различитих вероисповести. Према његовим речима треба да  се односимо као и према чињеници да је он православац и да победу посвећује својој земљи, свом родном граду, свима, који се за њега моле. Али, он тиме не умањује достојанство других градова и земаља, друге вере и вероисповести. У томе нема никакве намере.
 
А што се тиче односа према другој вери, у тиму са Феђом тренирају и момци муслимани. Он се према њима односи са  поштовањем и са њима се нормално дружи.
 
Оче, што се тиче професионалних питања, а која се односе на спортску каријеру и слично,  тражи ли Фјодор савет од Вас?
 
Отац Андреј:  Иако је њега Господ обдарио крепким умом, ипак се Феђа саветује са мном. Фасцинантно је како он радо  прихвата одмерене одлуке.
 
У документарном филму „Фјодор“ -  најјачи момак на планети“, Ви кажете,  када сте се Фјодору обратили за помоћ, „ он је тако брзо одреаговао, исто онако, како завршава све своје борбе“. Ако није тајна, у чему се састојала његова помоћ?
 
Отац Андреј: То је тајна (смеје се). И рећи ћу вам, понекад је човеку довољно рећи само једну реч, и то може да буде од непроцењиве помоћи. Највећа помоћ од Фјодора јесте однос према људима. Тако да и када тражи одговор од мене, он пре свега помаже мени!
 
Очигледан је утицај, који је на Фјодора учинила вера.  На његовим видео тренизима често можемо и Вас да видимо. Да ли је и на Вас утицало дружење са Фјодором и како?
 
Отац Андреј:  Наравно, и то веома снажно! Када год да се сусретнем са Фјодором, ја код њега видим извесну искрицу сталног стремљења да постане чистији, бољи... И стално осећам ту његову снагу воље. Желим да нагласим колика је његова енергија за стицањем тих добрих квалитета! Он је један изузетан човек!
 
 
Превод: Танкосава Дамјановић
 
Извор: https://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6386