ИНТЕРВЈУ - ДРАГАН ЈАЊИЋ

1. Србско новинарство данас - колико има професионализма а колико "жуте" штампе?

Професионализам у србском новинарству је већ годинама на силазној линији. То је одраз стања у друштву у коме не постоји јавни друштвени дијалог о кључним питањима, док популизам добија замах.

У таквим условима приступ карактеристичан за таблоиде се „увлачи“ и у такозване озбиљне медије. Тако се догодило да имамо врло моћну „жуту стампу“, али и друге медије са прилично „пожутелим“ критеријумима.

Већина медија олако прихвата податке и информације које им дотурају различити центри моћи и на основу тога се укључују у кампању против појединаца и институција. Мислим да је то једна од најозбиљнијих слабости српске медијске сцене.

2. Да ли мислите да је превише неукуса на домаћим ТВ каналима?

Неукус полако постаје доминантан, нарочито код комерцијалних емитера. Превише је чепркања по приватним животима, облачење и понашање водитеља и учесника разних емисија је на ивици порнографије или је чиста порнографија.

Вредности које се нуде су тривијалне. Публика се подстиче да сопствене животе, оптерећене сиромаштвом и другим невољама, транспонује у животе такозваних звезда. Нуди се систем вредности у коме је најважније ко је у „свету познатих“ кога преварио, ко је са ким видјен...

3. Како финансирати РТС - претплата или...?

Најважније је да извор финансирања буде независтан. Становништво је осиромашило и очигледно више не може и не жели да добровољно плаћа претплату. Зато ће вероватно бити нужно наћи неки други модел.

У сваком случају, уколико се држава појави као неко ко ће да прикупља новац, не сме се догодити да буде у позицији да одређује и контролише начин трошења тог новца.

Ако се новац обезбеђује директно из буџета, решење мора да буде такво да парламент на почетку године одреди износ за те намене а да Влада буде лишена права да на било који начин утиче на динамику исплате или да мења износ који је парламент утврдио.

Ако се решење тражи у уводјењу посебне таксе, оно такодје мора да подразумева да Влада не може да утиче на динамику исплате и начин трошења прикупљеног новца.

Независност јавних сервиса и њихово нормално функционисање треба обезбедити кроз независна тела која већ постоје. Друго је питање како та тела функционишу и да ли владајући кругови и други центри моћи налазе начина да утичу на његове одлуке.

4. Колико је могуће у Србији померити границе када су медији у питању?

Померање граница када је реч о медијским слободама и јачању професионализма могуће је у оној мери у којој је србско друштво заинтересовано за тако нешто. Када и ако порасте друштвена потреба за озбиљним дијалогом о суштинским питањима, већи простор добиће медији који у први план истичу јавни интерес и новинарски професионализам.

Значајан утицај могу да имају и новинари и њихове организације, али тај утицај не може да буде одлучујући. Медији су и индустрија, имају своје власнике, а власници имају интересе. Неизбежно је да они могу одлучујуце да утичу на уредјивачку политику.

Нужно је, дакле, изградити механизме који би омогућили очување медијских слобода.Српске власти такве иницијативе у начелу прихватају, али их у пракси не спроводе. Држава, рецимо, одбија да се повуче из власништва над медијима и да промени начин трошења буџетских средстава усмерених ка медијима. Власти на уступке могу да буду принудјене и у склопу испуњавања захтева који се тичу укључивања Србије у Евроинтеграције.



5. Да ли сматрате да су мреже попут Тwиттера и Блогова нови вид новинарства?

Основни задатак новинарства је да објективно, тачно и благовремено обавести јавност о догађајима од јавног интереса. То се на самом почетку чинило само у штампаним издањима, затим је дошао радио, па телевизија. Сада је ту интернет са својим могућностима, које подразумавеју и друштвене мрезе.

Али, професионално новинарство треба да остане професионално новинарство, без обзира на којој од поменутих платформи се појављује. Твитер и друге мреже су пре алат који се користи за информиснаје градјана, него што су неки нови вид новинарства. Добар, професионално урадјен текст је подједнако добар и кад је објави у штампаном медију, и кад се објави у облику блога.

Нужно је, међутим, знати да само медији и медијске организације располажу механизмима уз помоћ којих могу да се брусе професионални критеријуми и успоставља какав-такав систем одговорности. Постоје одговорни уредници, судови части и слично, а свега тога у такозваном градјанском новинарству нема.

То не значи да на блоговима и другим платформама нема сјајних текстова. Њихова сврха у овом тренутку је да надоместе оно што не раде приофесионални медији. Драгоцени су када је реч о отварању простора медијских слобода јер отварају веома важне теме које контролисани медији не желе или не смеју да отворе.

Са порастом броја корисника интернета повећаваће се и број људи који користе различите мреже и цитрају блогове. Сматрам да це доћи до веће интеракције измедју њих и класичних медија. Тај процес је увелико у току јер класични медији све више садржаја нуде на интернету, а друштвене мреже користе како би привукли публику.