Cрпска грађевинска индустрија се подиже из пепела на руским градилиштима

Руски град Сочи на обалама Црног мора је недавно био у центру пажње када је у њему одржан сусрет двојице председника, Николића и Путина. Међутим, тај град је значајан из још једног разлога. Наиме, у Сочију је запослено око 5.000 србских грађевинских радника на изградњи капиталних објеката за предстојеће зимске олимпијске игре, које ће тамо бити одржане 2014. године. Зато се с правом може рећи да је Сочи – место на коме се србска грађевинска индустрија подиже из пепела.

Грађевински стручњаци су сагласни у оцени да је ситуација у тој индустрији у Србији у катастрофалном положају и да су велике грађевинске фирме на рубу пропасти. Само у последње три године је преполовљен број запослених у грађевинској оперативи, и сада њихов број износи 60.000. Званичници у Привредној комори Србије кажу да је ланац дуговања у грађевинском сектору велик и да би грађевинске фирме и индустрија могли да се покрену једино већим изласком на инострана тржишта и извозом грађевинског материјала.

Управо зато је изузетно значајно ангажовање србских грађевинских фирми у Русији, а посебно у олимпијском граду Сочију. Тренутно широм Руске Федерације ради око 20.000 грађевинских радника из Србије, који су тамо врло цењени и тражени. Овај тренд је посебно изражен након економске кризе која је захватила Европску унију, па се шанса за добру зараду све више тражи на истоку, а пре свега у Русији, Казахстану и другим бившим совјетским републикама.

Стога, упознајмо се поближе са огромним подухватом који су извели, и још увек изводе, србски неимари у Сочију.

На почетку рецимо да је у овом моменту Сочи највеће градилиште у Европи јер се у њему граде аутопутеви, брза железнича пруга, гасовод, велики број мостова, нови тунели, 18 жичара, 80 километара скијашких стаза и укупно 235 објеката који би требало да буду завршени до почетка олимпијских игара. Све у свему, руска држава и приватни инвеститори улажу пет милијарди евра у трансформацију тог града у врхунски светски туристички центар.

У том колосалном послу, запажену улогу имају и наши људи. Предузеће «Путеви Ужице» треба да изгради више од 10 објеката за смештај спортиста и новинара, а укупна вредност свих добијених послова на изградњи олимпијских здања износи око 750 милиона долара. Домаћи грађевинари граде пола милиона квадратних метара хотелског и пословно-стамбеног простора. У Красној Пољани, где ће се одржати највећи део спортских такмичења, већину хотела граде управо србски грађевинари. Наши стручњаци су већ комплетно завршили два хотела - "Парк ин" и "Тјулип ин", а у току је изградња хотела „Хелиопарк“. Још им предстоји да направе и хотеле "Редисон", те "Меркуриј" са четири звездице и „Пулман“ са пет звездица. Осим тога, наши људи ће у ексклузивној зони тог црноморског летовалишта изградити и комплекс „Олимпијски универзитет“ са површином од преко 92.000 квадратних метара. Такође, србска грађевинска оператива гради близу аеродрома у Адлеру 8 објеката у којима ће бити смештени новинари, док ће у олимпијском комплексу направити још и четири моста.

Руски инвеститори напомињу да су задовољни обављеним радовима, зато што се они врше у предвиђеним роковима, а њихов квалитет одговара траженим нормама. Иначе, плате наших грађевинских радника се крећу између 1.200 и 2.000 евра, због чега у Србији постоји велико интересовање за рад у Сочију. Из Србије су и сви главни људи на пројектима, целокупан менаџмент и кључни мајстори.

На олимпијским објектима у ширем подручју Сочија се употребљава и велика количина србског грађевинског материјала, па је тако до сада на тамошњим градилиштима уграђено око 10.000 тона цигле произведене у Србији. Нарочито је важно и то да се све ради по систему кључ у руке, што значи да наше фирме не само граде, већ и опремају поменуте објекте, а то опет значи да се у Русију извози србски намештај и друга опрема.

У време када смо сведоци потпуне пропасти грађевинске индустрије у Србији, овакви позитивни примери са великим упошљавањем домаће оперативе у Русији, буде оправдану наду у препород србског реалног сектора и у повећање запослености у будућем периоду.

Ратко Паић,