Ћерање ћирилице из Црне Горе

ЗА ћирилично писмо, дубоко утемељено у историјски, културни и верски идентитет Црне Горе, у 21. веку - нема места. Предложени закон о заштити ћирилице није прошао, захваљујући посланицима Ђукановићевих и Кривокапићевих социјалиста и уз подршку, мањинских коалиционих савезника.

Независни посланик Невен Гошовић, у име предлагача, навео је да ћирилица у пракси није равноправна с латиницом, иако то предвиђа Устав. Упозорио је како ће то угрозити њен опстанак, чиме ће бити угрожен и идентитет црногорског народа.

Доношењем Устава 2007, у коме је новоформирани црногорски промовисан као "службени језик", сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, путокази исписани су латиницом. Њоме су исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије...

Државни омбудсман Шућко Баковић је лане поднео Скупштини Црне Горе иницијативу за доношење закона о употреби службеног језика и писма, као и језика у службеној употреби. Позвао се на Устав, у коме пише како су у равноправној употреби оба писма, ћирилица и латиница.

Будимир Алексић, функционер Нове српске демократије, каже за "Новости" да се у Црној Гори већ дуго потискују ћирилица и србски језик.

- Преименовање србског у такозвани црногорски представља отклон режима од православља и Русије. Тај посао део је црногорског идеолошког пројекта, који се своди на негирање и елиминисање ћирилице, упркос чињеници да су највећа државна, верска, културна и историјска документа Црне Горе написана на ћириличном писму! Довољно је само да узмемо период од Светог Јована Владимира до краља Николе Петровића, па ћемо видети које писмо је било у употреби. И житије, које је сачувано у "Летопису попа Дукљанина", створено је на ћирилици - подсетио је Алексић.

МАТОВИЋ: УТЕРИВАЧИ НА ДЕЛУ

- Везујући у пракси латиницу с црногорским, а ћирилицу за србски, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике србског језика да се готово у потпуности окрену ћирилици. Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи србског језичког идентитета, а да своје дело штампа латиницом, као што нема ни оних с другачијом језичком легитимацијом, који за тај посао користе ћирилицу - каже за "Новости" професор Веселин Матовић.