Сликaри се надахњују у Бремовом царству

1.  Миру Ким:  104 сата нага заједно са две свиње у застакленој просторији 

Америчка сликарка  Миру Ким је у оквиру  сајма  савермене уметности Art Basel oдржаног 2011.  је направила инсталациону- парафразу  перформанса     са свињама.

Ова 30-годишња сликарка је   обнажена провела  104 сата у стакленој соби са двема свињама,  ноћивајући и хранећи се заједно с њима, приређујући перформанс под називом:   „Волим,  волим свиље,  а и оне воле мене!“

Тако је сликарка Ким покушала да се избави  укорењеног  страха  од прљавштине и заразе.

2.  „Арт–фарма“ белгијског сликара  Вима Делвуа

Белгијски сликар Вим Делвуа чија је изложба ових дана отворена у Државном музеју  „Пушкин“  у Москви, није имао такву стваралачку слободу као његова прекоокеанска  колегиница  Миру Ким,  па је био прнуђен да пређе чак у Кину како би могао наставити да се бави својом омиљеном уметношћу - тетовирањем свиња као одабраних арт-објеката.

Без обзира  што му је у Европи још пре десет година било забрањено да се бави тим „занимацијама“  и власник „Арт-фарме“  није отада излагао на овдашњем културном простору,  осликане свиње су и  даље остале  као најпознатији скликарски радови Вима Делвуа.

3.  Пет змија Марине Абрамович

Сликари (и сликарке) нису  приређивали перфомансе  ни инсталације само са свињама,  него и са другим житењима Бремсовог царстава.

Са змијама,  на пример.

Као што је то урадила  славна Марина Абрамович кад је 1990.  г.  у Оксофрдском музеју  савремене уметности експериментисала  са  живим питонима  у перформансу „Глава змаја“. То је био њен први  самостални излазак на светску ликовну сцену након растанка са својим дугогодишњим партнером   Улајем.

Током једног  сата  по телу  уметнице која је седела  на столици гмизало  је пет змија,  а около ње је био направљен круг од леда да заштити посетиоце.

Те године  је изведено седам варијанти тог перформанса,  али  у студију их је Марина објединила  у серију.

4. Коњи Јаниса Кунелиса

„Без назива“ - тако је своју инсталацију,  надреалистичке инспирације  крстио Јанис Кунелис  коју је са 12 живих коња  приредио 1969.

Кунелис је овом инсталацијом имао намеру да оваплоти  у живот идеју  родоначелника  надреализма Андре Бретона који је сматаро да би „Татари  довели своје коње да их напоје на фонтани у Версају“.

У једном приватном  музеју у  Риму    Кунелис је урадио нешто слично:   увео је у галерију 12 коња и  везао  их за зидове  који су подсећали на изложбени простор.

5. Бенксијев „Слон у соби“ у Лос Анђелесу

На својој тродневној самосталној изложби одржаној 2006.  г.  у Лос Анђелесу  под називом „На једвите јаде – законито“  обојио је бојом намештаја 38-мо годишњу слоницу  Тају   користећи се енглеским идиомом  о слону у соби.

Уметник   се на овакав начин   осликавања  слона одлсучио у жељи да скрене пажњу јавности на глад која влада у трећем свету.

Градско друштво за заштиту животиња  је подоробно истраживало боје  и убедивши се да  су безопсане за слоницу,  дале Бенксију дозволу.

Међутим,  ипак су се предомсили и повукли дозволу тражећи од сликара да слоницу  доведе у природни изглед  са образложењем да „сличним поступцима  не само што се  оправдава груби третман животиња,  него се  ти поступци уздижу у ранг уметност,  што је недопустиво“.

6.  „Љубав изнутра и споља“  Демиена Херста

Специјално за своју прву ретроспективу коју је приредила Галерија  Tate Modem  2012.  г.  Демиен Херст  је поновио један од ранијих радова:   интерактивну инсталацију са живим лептирима „Љубав изнутра и споља“.

Посетиоци изложбе су  могли прошетати по великој просторији без прозора  у којој су међу растињем и   свежим воћем   на тањирима летели  тропски лептири. 

За  пет месеци,  колико је трајала ретроспектива,  изложбу је посетило око пола милиона радозналаца.  Међутим,  за судбину живих експоната  нико није био одговоран,   све док „Телеграф“  није саопштио да  је за потребе  инсталације  ради замене  преминулих експоната сваке недеље у галрију стизало по 400    лептира живих и здравих,  а уз то и  у изврсној летачкој кондицији.

Током  петомесечног одржавања инсталације,  укупно  9.000 лептира је положило своје животе за процват ликовне уметности и освајања нових подручја слободе стваралаштва и надахнућа.

Ове пале жртве  нових уметничких трендова  би у природном амбијенту поживеле по 9 месеци у проскеу.

Друштво за заштиту животиња се обрушило на Херста, али се он на те оптужбе није ни освратао,  поручвши  тужиоцима само   како је он ангажовао „најскупњег специјалисту за лептире,  који им је створио иделне услове за боравак у инсталацији“


Бранко Ракочевић