У Србији живи скоро 200.000 интерно расељених лица са КиМ

03.10.2018. год.

Према најновијим подацима, у Србији, не рачунајући територију Косова и Метохије, живи 199.584 интерно расељених лица са КиМ, од чега су њих 68.514, односно 16.644 породице, у стању потребе – немају одговарајуће стамбено решење и адекватне приходе којим би могли себи такво решење да обезбеде.

То је речено у Београду, на представљању публикације „Стање и потребе интерно расељених лица”, Комесаријата за избеглице и миграције Србије, према чијим је проценама, како је истакнуто, за решавање стамбеног питања поменуте 16.644 породице, потребно око 285,5 милиона евра, преноси Танјуг.

Како је речено, мање од 10 одсто интерно расељених лица поседује објекат у коме живи, више од половине су подстанари или станују код рођака или пријатеља, а чак 5.500 породица живи у неусловном смештају који би могао да буде знатно побољшан.

Више од половине интерно расељених лица у потреби (56,6 одсто) навело је да им је имовина на КиМ уништена, а 11,25 одсто да је оштећење имовине толико велико да није усељива.

Истраживање је показало и да свега седам одсто интерно расељених размишља о повратку у место порекла, а према изјавама тих особа, речено је на конференцији, главни предуслови за повратак су безбедност (58 одсто) и обнова и поврат узурпиране имовине (20 одсто).

Заменица Комесара за избеглице и миграције Србије Светлана Велимировић рекла је да су, међу интерно расељеним лицима, најугроженија категорија Роми.

Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је да ова студија показује велике потребе које многа интерно расељена лица још имају, скоро 20 година након што су избегла са КиМ, као и значајне напоре Комесаријата протеклих година да побољша њихов положај. Он је, међутим, додао да је број повратника веома мали.

Публикација „Стање и потребе интерно расељених лица” израђена је у сарадњи са Представништвом УНХЦР-а у Србији, а истраживања на којима се темељи спроведена су у пролеће 2018. године у сарадњи са повереницима за избеглице. Подаци су прикупљени анкетирањем породица са КиМ, у складу са критеријумима угрожености УНХЦР-а.

Политика

Извор
Избеглички камп у Крњачи, фотодокументација „Политике”/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Срби желе да се друже са Русима и верују нам

Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...

Павел Бушујев: Срби хоће да буду пријатељи са Русима и верују нам

У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...

Митрополит Черкаски Теодосије: Свети Николај Жички је указао на духовни узрок светске кризе

Ваше Високопреосвештенство...

Игор Пшеничников: Србија је део руског идентитета

...

Кршљанин за RUSERBIA.COM: БРИКС треба да створи механизам за осуду НАТО злочина

На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...

Игор Рзјанин, ветеран: Победићемо, правда ће бити задовољена и за браћу Србе

На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...

Остале новости из рубрике »