Тада и 20 година после: НАТО би и данас напао Београд
Тражење опроста није међу њиховим “демократским” врлинама. Дакле, најбоља ствар коју су могли да ураде је била да ћуте. Барем на минут. Али када су у Београду запаљене свеће, НАТО је поново рекао да је вредело. Штавише, то су рекли људи који као да немају никакав лични однос са убиством читаве земље. Штавише, можда су се у пролеће 1999. чак и постидели. Рецимо, Хаико Мас. Он је сада шеф немачког министарства спољних послова. А тада је постао посланик најмање немачке државе Сарланд. Има 33 године и још се сећа што је учио на Правном факултету, пише Михаил Шаикман за РИА Новости.
Али сада тврди да су "с правом" бомбардовали Југославију, називајући "одговорним приступуом" истребљење хиљада цивила, укључујући децу. И заправо нико за језик није повучен. Осим, можда, лошег наслеђа, којег се не могу ослободити. Или, обрнуто, добра савест. Разумети, вероватно, да је управо 24. марта, пре 20 година, НАТО постао оно што је сада. Блок без правила. И без ума. Зато што је "та сила" посљедња ствар на коју су тада мислили. За све остало постоје САД. Ова је једноставна шема и то је примитивни НАТО, којег министар спољних послова Немачке брани. То је и његов НАТО.
Али Југославија је била прва које им их није било жао. И први пут након Другог светског рата. Четрдесет четири године касније, Европа је поново била обасјана бомбардерима. Али то нису били "јастребови", како они себе воле да увеличају, него лешинари. Чак гори од Герингових. Знали су и да ће им се пружити отпор. Почели су да "спасавају" косовске Албанце уништавањем њиховог војног конвоја и бомбардовањем њиховог села. Колико само те "пријатељске ватре". Али они су комадали Југославију.
Сада је Црна Гора у НАТО-у. Косово је отворена рана за коју је довољно да се мало притисне да се поново повреде Срби. Дакле, Мас је у праву - то није за ништа. Било је неопходно. Тако да од ноћи 24. марта на 25. март више неће спавати у Београду. За такве случајеве постоји "печат" историје, која је подељена на "пре" и "после". Срби су и даље имали “између” “пре” и “после”. И то је трајало два и по месеца. Мучење је трајало до 10. јуна. Запад га је тада назвао "хуманитарна интервенција". Данас се припрема и против Венецуеле. Прошло је 20 година и чини се да би поново.
- Извор
- фото: © AP Photo / Dimitri Messinis / RIA Novosti/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















