Нове жртве НАТО агресије и две деценије после

21.04.2019. год.

Председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања Дарко Лакетић каже за РТС да је, у сарадњи са "Батутом", спроведено истраживање на генерацији деце рођене након агресије јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

Дарко Лакетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснио да је урађено научномедицинско истраживање са Институтом "Батут" које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

"Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност", напомиње председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

Истраживање је спроведено на генерацији деце рођене након бомбардовања.

"Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање", истиче Лакетић.

Објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

"Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (oштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген", напомиње Лакетић.

Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Лакетић подсећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум.

Као пример наводи Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

"У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу", подсећа Лакетић.

Лакетић истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.

Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савета безбедности. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља.

Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.

Извор
фото: © Јарослав Пап / Танјуг/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
НАТО

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Срби желе да се друже са Русима и верују нам

Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...

Павел Бушујев: Срби хоће да буду пријатељи са Русима и верују нам

У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...

Митрополит Черкаски Теодосије: Свети Николај Жички је указао на духовни узрок светске кризе

Ваше Високопреосвештенство...

Игор Пшеничников: Србија је део руског идентитета

...

Кршљанин за RUSERBIA.COM: БРИКС треба да створи механизам за осуду НАТО злочина

На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...

Игор Рзјанин, ветеран: Победићемо, правда ће бити задовољена и за браћу Србе

На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...

Остале новости из рубрике »