Буђа на свастици
20. априла, на годишњицу рођења најзлослутнијег диктатора Европе, на планини Тауракаљнис у Виљнусу појавиле су се три заставе са нацистичком симболиком. И не само заставе, већ три велика платна са свастиком у белом кругу и на црвеној позадини. И то не само да су се појавиле, већ су сасвим мирно биле подигнуте на јарболе.
По изјави комесара полиције литванске престонице, осумњичени за сада није утврђен. Што да се тражи, ако се и у Виљнусу, и у другим суседним балтичким престоницама сваке године одржавају маршеви бивших легионара СС, ако су сараднике фашиста прогласили борцима за слободу? Мада, као што се зна, ни о каквој слободи за Летонце, Латвијце и Естонце нацистички фирер није ни мислио.
Једном речи, никакву сензацију у подизању застава са свастиком у Виљнусу не треба тражити. Али поставља се питање: зашто 66 година после победе над фашизмом његови корени још остају? При томе не само на Балтику. Недавно је немачки Зуддојче Цајтунг објавио занимљиве резултате анкетирања које је спровео универзитет Билефелда на поруџбину фонда Фридриха Еберта у 7 земаља ЕУ – Немачкој, Француској, Великој Британији, Италији, Поргугалији, Холандији, Пољској и Мађарској. Испоставило се да би сваки трећи Немац хтео да види на челу државе човека који би управљао земљом без освртања на расположења бирча или чланов апарламента. За чврсту руку се изјаснило 40% Француза и Енглеза, а у Шпанији и Португалији таквих се испоставило 60%. Око половине анкетираних сматра да је у Европи превише миграната.
Неонацизам цвета у читавој Европи, тврди угледни србски лист Политика у великом аналитичком чланку под насловом Европски марш. Директни и индиректни утицај неонацистичких организација расте од Холадније и Белгије преко десног бастиона Централне Европе – Аустрије, Мађарске, Чешке и Словачке - до Балкана. У све већој мери у парламентима седе ултра десничари, који су добили мандат захваљујући подршци неонациста. Мада је нацистичка симболика забрањена у многим земљама, норме, вредности, убеђења и циљеви ове субкултуре постају глобална појава, упозорава лист Политика.
Можда је то и претеривање. Али подлога за десна екстремистичка расположења постоји, сматра шеф одељења за земље и регионе Института за Европу Владислав Белов.
Национализам, десни радикализам и неонацизам расту тамо где постоје нерешени економски и социјални проблеми – било да су то мигранти, било да је економска политика. То су лекције не само за Запдану Европу, већ лекције за све развијене земље света, између осталог за Русију. Излаз је у решавању социјално-економских проблема. И ма колико чудно звучало – у оној политици која у том погледу треба да буде сумерена на одавно заборављену реч: интернационализам. Тачније, на мирну коегзистенцију разних нација и народа и на строго пресецање свих покушаја распиривања националне мржње.
Како самтра научник, још дуго ће тећи тражење путева за то како да се избије тле под ногама неонацистичких и десних радикала. За сада, очилгедно, не сме да се не обраћа пажња на упозорење већ поменутог србског листа Политика: Зло опет прети. И мада је актуална свастика покривена слојем буђи, оних који би хтели да је очисте у 21. веку, нажалост, има више него довољно.
- Извор
- Голос России, © фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















