Како искористити новац од кредита?
Рок за подношење захтева за субвенционисане кредите истиче 1. децембра. Пољопривредници, који су већ узели кредит, искористили су га за повећање производње или репрограмирање старих дугова. Неки, пак, избегавају кредит због нестабилног тржишта.
Да би подстакло улагања у пољопривреду, надлежно министарство летос је омогућило регистрованим газдинствима да, по повољним условима, узму кредите. Максимални износ за домаћинства је пет милиона динара, а за задруге 15 милиона динара, уз камату од осам одсто и рок отплате до три године.
"Мени се производња млека повећала са 450 на 900 литара млека. Од те производње враћам кредит сваког месеца и разлика новца ми остаје за функционисање газдинства", изјавио је Читаковић.
За разлику од њега, Бранко Симић је кредитом репрограмирао стари дуг. Уместо да је 450 хиљада динара, које је прошле године узео и уложио у сетву вратио одједном - на крају рока отплате кредита, сада их враћа кроз месечне рате од око 40.000 динара.
"За тај кредит од 450.000 требало је пет грла ухранити, да га вратим и да остане неки динар и мени. Сад плаћам месечно и опет је лакше", рекао је Симић.
Слободан Милинковић, који се бави и сточарством и воћарством, у производњу улаже онолико колико има. За сада се не одлучује да узме кредит, јер је, каже, тржиште још нестабилно, а пласман неизвестан.
"Бавим се производњом шљива. Када бих вам показао откупне листове од пре пет, шест година до ове године видели бисте колике су разлике у цени шљиве биле, колика је разлика у цени нафте... Пре пет година могао сам да дајем шљиву по 21 динар, а истој сушари ове године сам дао по 14", рекао је Милинковић.
Од јула је одобрено око 8.000 кредита у вредности од око три и по милијарде динара. Новац се највише тражио за биљну производњу. Како интересовања још има, рок за подношење захтева за субвенционисане кредите продужен је до 1. децембра. Недовољно информисаним пољопривредницима однедавно помажу агрономи-саветници.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »















