Јужни ток утврдио маршруту: Нигдје Републике Српске

„Неће бити транзита преко Аустрије, већ ће бити изграђен само огранак за њихове потребе”, рекао је неименовани извор, додајући да се такође разматра изградња огранка преко Грчке на југ Италије.

Представници „Гаспрома” међутим нису званично жељели да коментаришу информацију о дефинисању коначне маршруте гасовода.

Вриједност пројекта изградње „Јужног тока” се процијењује на 10-15 милијарди евра, с тим што би коначна одлука о инвестицијама требало да буде донијета крајем 2012.

Аустријска компанија ОМВ, једна од иницијатора конкурентног пројекта „Набуко”, планира да тај гасовод прикључи на европски центар за дистрибуцију и берзанску продају гаса „Central European Gas Hub” (ЦЕГХ) у Аустрији.

Претпоставља се да ће се овај цевовод пунити гасом из налазишта Шах Дениз у Азербејџану.

Дневни лист „Московске новости” данас је објавио да је „Гаспром” желио да изгради гасовод преко Аустрије само под условом да откупи 50 одсто ЦЕГХ, што је Европска комисија одлучно одбацила.

Осим што лобира конкурентни пројекат „Набуко”, Аустрија је други по значају центар берзанске трговине гасом.

Брисел и Москва намјеравају да на самиту Русија-ЕУ у четвртак размотре несугласице на пољу енергетике уочи ступања на снагу Трећег енергетског пакета.

„Гаспром” и друге руске енергетске компаније желе приступ малопродајном тржишту гаса и електричне енергије Европе, која се противи монополском положају „Гаспрома” у извозним рутама и покушава да се ослободи превисоке зависности од руског гаса.

Прву гасну маршруту, која заобилази транзитне земље, „Сјеверни ток” руски концерн је пустио у рад прије мјесец дана.

Тај гасовод, постављен по дну Балтичког мора, од Русије до Њемачке, за сада обезбјеђује транспорт 27,5 милијарди кубних метара (м3) гаса годишње, с тим што је могуће удвостручење његовог капацитета.

„Јужни ток” ће, како је планирано, обезбиједити годишњу испоруку 63 милијарди м3 гаса за Европу, а биће постављен по дну Црног мора, заобилазећи Украјину.

Спорови Москве и Кијева око цијене гаса до сада су више пута угрозили извоз тог енергента у Европу.

Упркос томе, аналитичари су скептични кад је у питању будућност пројекта, наводећи да су за његову реализацију неопходне гигантске инвестиције, навео је Ројтерс.

„Боље је уложити три до пет милијарди евра у реконструкцију украјинског система гасовода, него 20 милијарди евра у изградњу Јужног тока”, сматра аналитичар Валериј Несторов из руске инвестиционе компаније „Тројка дијалог”.

Прописи Трећег енергетског пакета ЕУ, као и став Турске, са којом Русија још увијек не може да се договори о изградњи „Јужног тока” у њеним територијалним водама, стоје на путу реализације пројекта.

„Уколико се 'Гаспром' договори са Украјином око цијене гаса, а преговори иду у том правцу, пројекат „Јужни ток” ће бити сувишан” истакао је Несторов, додајући да би одустајање од пројекта обрадовало инвеститоре „Гаспрома”, пошто би тада висина дивиденди порасла.