Придњестровски мир

У Придњестровљу се обележава 20-годишњица увођења руских миротвораца.

Републичка банка издаје меморијалну монету поводом тог датума, штампа нову поштанску марку. На јесен ће се у многим градовима републике појавити алеје Славе, а Придњестровски државни универзитет ће припремити за објављивање књигу о руској мировној мисији. Осим тога, у републици се појавио нови празник, утврђен указом председника Придњестровља – Дан увођења мировних снага.

Историја Придњестровског сукоба започела је 2. септембра 1990. године. Тада, нешто пре распада СССР, пет региона Молдавије на левој обали Дњестра, објавило је да формира Преидњестровску Савезну Републику са центром у Тираспољу. Они нису били усамљени у својој тежњи да буду независни од Молдавије. Део села и градова на десној обали и град Бендери такође се изјаснио за улазак у нову државу. Узрок таквог корака била је изјава националистички расположених радикала у Кишињову о томе да Молдавија иступа из СССР и да је могуће њено придруживање Румунији.

Власти Молдавије нису се слагале са таквим стањем ствари и у марту 1992. године у Придњестровљу је започео оружани конфликт. Он је трајао неколико месеци, до средине јула. Земљу је спасао руски мировни контигент.

На данашњи дан међународно признање Тираспољ није добио, мада жели да га стекне. Молдавији варијанта без Придњестровља не одговара. На крају за 20 година сукоба ситауција у региону, без обзира на даљи притисак од стране ОЕБС-а, ЕУ и Русије није се променила. Па и пред властима Молдавије сада стоје други проблеми, каже експерт Међунаордног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер:

- Суме од трансфера новца радних миграната у Молдавију 2,5 пута премашују државни буџет. Очигледно је да држава има виртуелни карактер. Она живи сама по себи и на њу практично нико не врши притисак. Очигледно је да је породицама радних миграната и њима самима прилично све једно како ће изгледати придњестровско регулисање питања. Они живе у другој категорији, у другом координатном систему. За њих су важне друге ствари. То је преживљавање. Што се тиче регулисања придњестровског питања, они су за ових 20 година навикли да мало шта од њих зависи.

За сада мир у зони конфликта одржавају Заједничке мировне снаге, у које улазе руски, придњестровски и молдавски војници, као и војни посматрачи Украјине. Службу миротворци обављају на 15 станионарних пунктова и прелаза који су постављени на кључним деловима зоне безбедности.

Истовремено Парламентарна скупштина ОЕБС-а позвала је Русију да што пре заврши процес повлачења трупа из Придњестровља, а све остале учеснике регулисања придњестровског питања да размисле о трансформацији мировне мисије на Дњестру у полифункционалну цивилну мисију под међународним мандатом ОЕБС-а. Заузврат, власти Придњестровља су затражиле да ојачају мировни контигент у његовом актуалном формату.