Хрватски медији променили маршруту Јужног тока
Загреб се придружио пројекту Јужни ток 2010. године. Његово учешће је било ограничено договором о изградњи огранка магистралног гасовода. О томе да Гаспром и Плинакро прговарају о транзиту гаса Јужним током преко Хрватске саопштило је локално издање Јутарњи лист. Аутори указују да ако Хрватска стекне статус транзитера, маршрута Јужног тока ће бити скраћена, па и цена пројекта ће се смањити. Извор издања у Плинакро тврди да се консултације са Гаспромом на ту тему воде. Ипак на званичном нивоу ова информација се не потврђује, између компанија склопљен је споразум о конфиденционалности. У принципу Гаспром има могућност да промени актуалну маршруту, сматра директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.
- Ту је најважнија жеља наших партнера да уђу у пројекат. Јужни ток је пројекат који за сада није у потпуности фиксиран партнерским споразумима у погледу транзита. И овде су могуће неке промене. Хрватска издања указују да Гасрпом може да промени партнера не само из разлога појефтињења пројекта. Један од главних разлога су противречности између руског концерна и руководства Мађарске. Будимпешта за сада не може да реши питање расподеле акција мешовитог предузећа између националних компанија. Такође не напредује рад на припреми бизнис-плана. Ови проблеми могу да постану узрок кашењеа. Истина, председник Гаспрома Алексеј Милер је изјавио раније да ови проблеми нису толико суштински.
Процуривање у медије могла је да иницира хрватска страна. Постављање транзитног цевовода уместо огранка погодније је за Загреб. На транзиту он може годишње да заради око 25 милијарди евра, истиче начелник одељења за аналитичка истраживања инвестиционе компаније Универ-Капитал Дмитриј Александров.
- Може бити да то има везе са конфликтима са мађарском страном – али може и да не буде повезано. Велики енергетски холдинзи су несумњиво заинтересовани за то да учествују у реализацији овог пројекта. И заинтересованост Хрватске је јасна. Зато што је за транзитну земљу то прилично велики новчани ток. То што сада видио може бити просто предлог хрватској страни.
Актуални пројекат гасовода Јужни ток претпоставља постављање цевовода из Русије у Бугарску преко дна Црног мора. Даље ће гасовод кренути кроз Србију, Мађарску, на север Италије. Изградња треба да започне крајем 2012. године, пуштање у рад најкасније 2015. Капацитет Јужнот гока ће премашити 15 милијарди кубних метара гаса годишње. Овај пројекат пред Северног тока пружа могућнсот гарантовања гасних испорука потрошачима у Европи. Основни инвеститори Јужног тока су руски Гасрпом, италијанска ЕНИ, француска ЕДФ и немачки Винтершел Холдинг.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »















