Безвизни дијалог Русија-ЕУ: тешкоће превода
У скорије време не треба очекивати потпуно укидање визног режима између ЕУ и Русије. Главни узрок дуготрајног одуговлачења преговарачаког процеса крије се у политичким мотивима, којима се руководи ЕУ.
Поједностављивање визног режима ће бити једна од главних тема заседања Сталног савета партнерства Русије и ЕУ по питањима слободе, безбедности и правосуђа, заказаног за 3. октобар у Никозији. Да подсетимо: 2006. године Москва и Брисел су склопиле споразум о поједностављивању процедуре издавања виза грађанима РФ и ЕУ. Данас је камен спотицања питање укидања виза за руске грађане који поседују службене пасоше. Европљани покушавају да искључе ову тачку из преговора, пошто нису сигурни да сви власници службених пасоша заиста имају право да их користе. Као што се зна, руско МИП издаје такве пасоше свим државним службеницима који путују у иностранство, укључујући војна лица и раднике државних корпорација. Брисел би се много радије решио на поједностављивање визног режима за новинаре, студенте, научнике, бизнисмене и представнике невладиних организација. Москва са своје стране тежи да постигне упрошћавање визног сервисирања за све своје грађане.
Тешко да треба очекивати чаробне резултате од сатанка у Никозији. Највероватније стране ће пристати на некакве узајамне уступке техничког плана, претпоставио је у интервјуу за Глас Русије руководилац Центра за немачка истраживања Института за Европу Владислав Белов.
- Шта се има у виду? Издавање виза више него на једнократну посету – на пола године, годину дана, три. И такви помаци су такође под знаком питања. Зато што за сада није најбоља политичка ситауција између Русије и ЕУ, и било каква кретања у корист Русије, у корист нашег става могу да се приме као некритички однос ЕУ према политичкој ситуаицији у Русији.
Међутим, постојећа визна ограничења озбиљна су препрека, пре свега за развој економских веза између ЕУ и Русије. Процес визног сервисирања који се практикује данас сваке године кошта немачке и руске власти 160 милиона евра. Немачки бизнисмени истичу да због визних проблема 205 компнија је лишено наруџбина. Истовремено, извоз немачке робе у Русију омогућава да се осигура запошљавање око 300 хиљада људи. Речита статистиак у контексту европске кризе.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















