КРАЈ БАНКАРСКЕ ТАЈНЕ?

 у највећој банци УБС очекују да ће европски клијенти повући стотине милијарди франака због обустављања могућности кориштења тајних рачуна, који им омогућавају избјегавање плаћања пореза.

Прмјене у пореском и финансијском систему могле би да тешко погоде највеће швајцарске банке, које су кроз историју биле познате као сигурна лука за капитал, која гарантује максималну дискрецију и тајност.

Онда је дошло до преокрета. Наиме, многе земље пожалиле су се да њихови грађани избјегавају плаћање пореза тако што новац држе на тајним рачунима у Швајцарској, па је та земља под све већим притиском да промијени своју регулативу.

Јерг Зелтнер, руководилац управљања имовином у банци УБС упозорава да би швајцарске банке могле врло брзо да доживе "одлив" од 12 до чак 30 милијарди франака из укупне европске имовине, наводе медији.

Као посљедица реорганизације финанцијског центра и планираног пореза по одбитку, претпостављамо да ће стотине милијарди франака `исцурити` из Швајцарске, рекао је Зелтнер.

Њемачки финансијски сервиси процјењују да би европски клијенти до 2016. године могли из швајцарских банака повући чак 200 милијарди франака од укупно 789 милијарди евра имовине ослобођене пореза.

Друга највећа швајцарска банка "Кредит свис" процјењује да ће клијенти у западној Еуропи подићи до 37 милијарди долара током неколико година, управо због притисака у вези са порезом.

Швајцарска банкарска тајна нашла се тако под притиском земаља којима је требала готовина и које су управо преко Швајцарске почеле борбу против утаје пореза.

Швајцарска има договор са Њемачком, Великом Британијом и Аустријом о опорезивању рачуна њихових држављана, а нада се и споразуму са Италијом и Грчком.

Међутим, најважнији договор, онај са Њемачком, доведен је у питање, јер њемачки социјалдемократи сматрају да је преблаг за утајиваче пореза.