Трибунал основан да докаже да су Срби геноцидан народ

Хашки трибунал је јуче, 04.12., Србину, Милану Лукићу потврдио дођивотну робију, а његовом брату Средоју, пресудио 27 година робије. Поводом овог догађаја али и изрицања ослобађајућих пресуда генералима Маркачу и Готовини и бившем припаднику ОВК Рамушу Харадинају, обратили смо се господину Веселину Лондровићу и замолили за коментар о компетентности Хашког трибунала.

Не улазећи у расправу да ли су браћа Лукић криви или не, питање стоји да ли је и колико праведно то што су они осуђени пред Хашким судом, након три ослобађајуће пресуде двојици Хрвата и једном Албанцу са Косова. Господин Лондровић, адвокат са вишегодишњим искуством заступања у Хагу је нашој колегиници Јовани Вукотић на ову тему рекао:

- Суштински проблем код оснивања Хашког трибунала је било питање да ли он уопште легално и легитимно основан? Срби су увек тврдили да није. Па чак и Хрвати у првом процесу, у којем је суђено генералу Блашкићу, замерали су да Хашки трибунал није основан одлуком Генералне скупштине УН, него одлуком Савета безбедности. Међутим, то је Трибунал решио тако што је током суђења Душану Тадићу одбио приговор одбране о ненадлежности суда. Сви каснији приговори на надлежност, Трибунал је одбијао позивајући се на ту одлуку.

Следећи проблем који фактички постоји за све колеге адвокате, било домаће, било иностране који су укључени у тимове који бране Србе је то што је амерички Стејт Департмент (StateDepartment) још деведесетих заузео становиште да су Срби криви 70%, Хрвати 20%, муслимани 10%. У принципу тај однос се пренео и на број оптужених Срба и на исходе тих предмета.

Поменули сте да је у тимовима за одбрану Срба било и страних адвоката. Ваш колега Тома Фила је указао на чињеницу да се правилним одабиром одбране могу извојевати повољније пресуде. Поменимо да је Рамуш Харадинај у свом тиму одбране имао човека који ради у адвекатској канцеларији Чери Бут, супруге бившег бритнаског премијера Тонија Блера. Да ли мислите да ангажовање страних адвоката игра одређену улогу или то нема никакве везе са исходом?

- Знате, бранио сам четворицу људи у Хагу. На првом случају, одбрани Горана Јелисића који је био оптужен за геноцид и остале ратне злочине, са мном је радио колега ко-бранилац један адвокат из Лондона Мајкл Гривс (MichaelGraves). Увек сам ишао вођен тактиком да један адвокат треба да буде „локални“ који је упознат са дешавањима на простору бивше Југославије, а један странац који боље познаје систем англо- саксонског права (обзиром да смо ми више оријентисани на француско и немачко, дакле систем континенталног права).

Дакле, колега Мајкл Гривс је још током припреме одбране Горана Јелисића тврдио да је Трибунал основан из два разлога: да се докаже да су Срби геноцидан народ и да су Срби као народ одговорни за рат на простору бивше Југославије. Са њим са се тим поводом данима расправљао, али све што је рекао још пре почетка суђења Јелисићу, касније се испоставило као тачно.

Погледајте, нема ни једне оптужнице против Хрвата нити против једног Бошњака које је Тужилаштво подигло за геноцид. Готово сав србски врх из Босне је оптужен за удружени злочиначки подухват. Да, постоје изузеци у случају Хрватске у том смислу, а то су генерали Готовина и Маркач, који су, како смо видели, ослобођени.

Да ли је Ваш енглески колега Вама био додељен или сте могли да изаберете?

- Њега смо одабрали мој клијент Горан Јелисић и ја. Он је познати лондонски адвокат. Управо смо се трудили да направимо тај добар одабир. Не само што нам је рекао за овај задатак Трибунал, који сам поменуо, већ је и годину дана пре почетка бомбардовања рекао да ће до тога доћи. Иако сам се тада чудио, временом се испоставило да је било тачно све што је рекао. Мислим да је био циљ западних сила да се кривица за геноцид и масовне злочине коју су до тада носили Немци због Другог светског рата, сада пребаци на Србе.

Да ли можете да нам још нешто кажете о сарадњи са Вашим енглеским колегом током рада на одбрани Горана Јелисића?

- Ми смо заједно чак набавили књигу Вилијама Шабаза (William Schabas) канадског правникa и експерта за мељународно право, члана Ирске краљевске академије. Шабаз је добро проучио грађански сукоб на простору бивше Југославије и он је тврдио да ниједан народ са овог подручја није починио геноцид. Циљ свих народа је био да заокруже своје територије и да протерају становништво, друге народе ( то се сматра злочином против човечности, односно прогон). То су сви народи радили.

На предмету где смо бранили другог клијента Душка Сикирицу, колега Гривс је добро радио, заступао је тезу да Срби нису геноцидни народ. Али, у неком неформалном разговору ми је рекао да циљ Трибунала није да се утврде индивидуални кривци нити да да ти појединци одговарају за своја недела и да након тога пресуде доведу до помирења. Већ насупрот, да су Срби одговорни за грађански рат и да су геноцидни народ. На крају, то се тако и испоставља! Ове последње пресуде никако нису могле да утичу да дође до помирења и утврђивања истине.

Јована Вукотић,