Космос: куда даље?
Даљи развој космонаутике везан је са Месецом и формирањем насељених база на њему. Такво мишљење изразио је руководилац једног од водећих научних института Роскосмоса Генадиј Рајкунов. По његовим речима, потенцијал Међународне космичке станице у многоме је исцрпљен, време је да се гледа даље и више.
Данас МКС са тешкоћом прима опрему за огроман број експеримената који се врше у орбити. Недостаје и електричних капацитета. По мишљењу Генадија Рајкунова, генералног директора ЦНИИмаш – научно-истраживачког института који се бави разрадом концепције космичких програма – после 2020. године потребно је да се постепено одустаје од МКС и да се пређе на Месец. На Земљином сателиту је неограничени простор. Тамо може да се постави радиолокатор, врло велики научни уређаји. Месечеве базе ће дати искуство живота људима на другој планети. Растопишви Месечеви лед, може се разложити вода на кисеоник и водоник и да се користи као гориво за ракетне моторе, сматра научник.
Али не слажу се сви експерти са тиме. Космичкој ери је тек пола века. Чак ако МКС буде летела још једно 30 година, наука ће све једно открити нешто ново. Формално кретање напред, са Земљине орбите на Месец, у ствари ће одбацити Русију ка америчким Аполонима од пре 40 година, говори дописни члан Руске академије космонаутике Јуриј Караш.
- Не треба уводити себе и друге у заблуду, говорећи о томе да изградња базе на Месецу претпоставља прављење технике која се принципијелно разликује од „аполоновске“. Аполон-17 је боравио она Месецу 3 дана. Овог месеца ће се навршити 40 година како је он одлетео са Месеца и завршио програм Аполон. Три дана – то вам је већ база. нека руски космонаути бораве 10 или 20 дана, та је категорија квантитативна, а не квалитативна.
Једном речи, САД планирају да се врате на Месец, али за време Барака Обаме ови планови су били одбачени. Амерички председник је навео као нови приоритет посећивање астероида до средине 2020-их година. На питање зашто астероид, Гласу Русије је одговорио представник НАСЕ Џон Чарлс.
- Из одређених разлога смо решили да се не враћамо на Месец. Без Месеца и пре полетања на Марс слетање на астероид је најоптималније истраживање. Ако сад полетимо на Месец, то ће изгледати отприлике исто као и 1969. године.
Ипак експедиција на астероид је по опасности упоредива са летом на Марс, јер за неколико месеци боравака у међупланетарном простору посада ће добити отприлике исту дозу радијације, објашњава директор Инситута за космичка истраживања Лав Зељони. Месец је много бољи, сматра научник.
- На Месецу се може направити склониште на дубини од 1,5 до 2 метра, где космонаути могу да живе, понекада излазећи на површину. Постоји материјал за заштиту. А како се бранити на астероиду од радијације, не зна се. До Месеца се може долетети за 2-3 дана. Тамо је интересантна нова физика, може бити нова органика донета са комета. Човек има шта тамо да ради.
Косминаути не морају да стално седе у бази на Месецу, подвргавајући се сталној радијацији. Они могу да сервисирају научну опрему методом дежурстава, сматра Лав Зељони. Што се тиче астероида, боље је да их проуче аутоматске станице него да ризикују људи.
Руси и Американци су већ начинили избор куда им је боље да лете у наредној фази после земаљске орбите. Свака страна ће тражити нове аргументе да убеди скептике. Али у извесној фази спорови ће се завршити, зато што је сан космичких сила један исти – лет до средине века ка Марсу. Једна земља тешко да ће га изнети на себи, највероватније је да ће експедиција бити мултинационална.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Ennor/cc-by-nc-sa 3.0 / vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- САД
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















