Закон Магнитског: жестока реакција на жестоку редакцију

Документ који уводи визне санкције поводом случаја Магнитског и истовремено укида трговинску поправку Џексона-Веника представнички дом америчког Конгреса је одобрила 16. новембра. Али постоји још једна варијанта нацрта закона, блажа, коју су разрадили сами сенатори. У њој су предвиђене санкције против прекршилаца људских права у свим земаљам света.

До уторак увече није било јасно који ће од докумената бити изнет на гласање. Разматрање благе варијанте, како тврде у сенату, учинило би немогућим укидање поправке Џексона-Веника до краја године. На крају на разматрање је била унета већ одобрена строга редакција.

И тако двоструки документ укида праисторијску поправку – уводећи заузврат визне и економске сакнције против руских чиновника, умешаних, по мишљењу Запада, у смрт Магнитског. Између осталог у оваквим на први поглед нелогичним играма америчких конгресмена нема ничег новог. САД исто ако и раније уверене су да имају право да диктирају своју вољу читавом свету, истиче експерт Високе школе економије Леонид Пољаков.

- Очување поправке Џексина-Веника до ове године сведочи о томе да се Американци односе према свом законодавству, према свом праву да неом енешто не дозвољавају као према светом праву земље која у суштини иступа као једина суперсила. Иступа не због неке логикеили политичке рационалности, већ по принципу: ми тако ћелимо и тако ћемо да радимо. Зато су се они и одлучили на укидање, заменивши га новим ограничењима према Русији.

Поправка Џексона-Веника била је усвојена у Конгресу САД 1974. године и увела је ограничења на трговину са СССР. Узрок, како су објаснили у Вашингтону, било је одсуство слободе емиграције у Совјетском Савезу. Похрањен под слојем архивске прашине лист хартије још увек формално делује против Русије. Истина, од 1989. године САД су сваке године уводиле мораторијум на њено деловање. И сада после вишекратних обећања америчка адмистрација се тим послом коначно позабавила. Само претходно ју је повезала са такозваним списком Магнитског. Други део документа је назван у знак сећања на правника који је сарађивао са инвестиционим фондом Ермитаж Капитал и био оптужен за избегавање уплате пореза организације. Сергеј Магнитски је преминуо у московском истражном затвору у новембру 2009. године. Његова смрт је изазвала велики одјек у јавности, посебно на Западу.

Разговори о списку Магнитског се воде одавно – у Бриселу су већ покушали да уведу сакнције против чиновника унетих на њега. Мосвка је господи за Запада више пута говорила: истрага таквих случајева – како фонда Ермитаж, као и оклоности смрти правника, унутрашњи је, руски проблем. Сада је МИП изјавило: такав корак конгресмена негативно ће се одразити на атмосферу руско-америчких односа и неће остати без строгог одговора.

Узимајући још увек постојеће претензије САД на улогу законодавца читаве планете, једном донета одлука у Конгресу скоро да не може да се промени. Или може за једно 30 година. То је и јасно: земља је велика, док до свега стигне. А између осталог процес се вероватно може убзати. Уз помоћ истих тих адекватних мера, само у омиљеној Американцима строгој редакцији.