Денис Колунџија – О БЛОГУ И НОВИНАРСТВУ

1. Како друштвене мреже мењању наш поглед на свет?

Свет, географски гледано, захваљујући друштвеним мрежама и информацијама које се на њима деле, никада нам није био ближи. Истовремено, друштвене мреже су почеле да искривљују наш “поглед на свет” – информације се, И превише рекао бих, узимају здраво за готово; не толико због тога што се сматра да те информације није потребно верификовати, већ превасходно из комформизма И лењости. Отуда смо И имали немали број случајева да су чак И еминенте светске медијске куће објављивале потпуно нетачне информације, али И да су се разноразни хоаxови брзином муње ширили мрежама. Свет је, из визуре корисника мрежа, постао место у коме више нема потребе за дозом скепсе према свему са чим долазимо у додир.

2. У Србији је Блог као форма све популарнији – да ли код нас Блог може имати популарност као класични медији?
Блог с “ужом специјализацијом”, с релевантним, поузданим И информативним садржајем може да придобије велику публику, чак И да буде радо цитиран у тзв. класичним медијима. То је успело СЦОТУСблогу у САД, блогу који прати рад Врховног суда САД И којег често с уживањем читам. Сличних блогови по ужој специјализацији има И у Србији, а један од њих се све чешће цитира у медијима. Дакле, постаје релевантан. И то је заправо кључ да би блогови уопште могли да постану конкурентни класичним медијима.

3. Тwиттер – феномен у Србији?
Неспорно је да је у протекле две године Твитер доживео својеврсни бум у Србији И то је очито у порасту броја корисника. Тај бум пратила је његова демистификација у јавности, за шта су заслужни, или “заслужни”, класични медији кроз прављења вести од твитова познатих певача или политичара. Медији у Србији само што не ускликну с љубављу Твитеру: па где си ти био до сада?! Твитер, међутим, није само место где се прича, већ И где се слуша, дакле – комуницира. Оно што је многим политичарима у свету од И те како велике користи, наши, пак, вероватно сматрају опасношћу, те се интеракције с твитерашима пословично клоне.

4. Колико је Србија заиста далеко од ЕУ?
Свако чланство у ма којој организацији подразумева сет услова које аспирант на чланство мора да испуни. Они нису ни благи, ни строги, ни према једним овакви, а према другима овакви, већ су управо то – услови. Брзина приближавања Србије ЕУ зависи од тога колико смо спремни да услове за чланство испуњавамо. А та спремност је неретко тесно скопчана са свешћу о циљу или циљевима пута : у случају ЕУ, зашто мислимо да нам је тамо мести, шта као друштво и држава можемо да јој пружимо, а шта од ње да добијемо.

5. Ваши будући планови?

Веома се радујем почетку припрема за снимање новог документарног серијала, који ће анализирати позадину политичких конфликата са Војводином током последњих безмало 100 година. Ако све буде ишло по плану, серијал од четири, или можда пет епизода биће емитован при крају 2013. године.