Сељачка буна у Србији против монополиста који одређују цене

Србски пољопривредници су изашли са стотинама својих трактора на главне саобраћајнице и тиме већ неколико дана заредом изражавају своје незадовољство понуђеним откупним ценама пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета. Полиција у опреми за разбијање демонстрација их је спречила да дођу испред седишта Владе у Београду, а уколико она и даље настави да игнорише њихове захтеве, ратари су одлучни да наставе протесте.

Наиме, очајни пољопривредни произвођачи су са 200 трактора блокирали улазе у Фабрику уља «Дијамант», а са исто толико трактора су зауставили саобраћај у центру Вршца. Исто се десило и испред Фабрике уља «Банат» у Новој Црњи, као и у Суботици, где су због ниских откупних цена организовали протестну вожњу око предузећа «Фиделинка», а десетине трактора је блокирало улаз и у Фабрику «Сојапротеин» у Бечеју, те у панчевачку луку на Дунаву.

Шта је дакле изазвало телики бес и гнев више стотина ратара, који је ескалирао до те мере да су оставили своје свакодневне послове на сеоским газдинствима, да би сели у своје тракторе и блокирали многе фабрике и путеве?

Како су сами формулисали у захтевима које су оставили на писарници Владе Србије, они на првом месту желе да их приме на разговор премијер и потпредседник Владе, да им се пожале на картеле који договарају откупне цене и на монополе који постоје на тржишту.

Међитим, засад су уместо преговарача из Владе видели једино многобројне припаднике полиције, који су прекјуче зауставили кретање њихове механизације на подручју града Панчева. Па ипак, пољопривредници најављују вишечасовну блокаду пута од Панчева до Београда ако их, као до сада, нико из Владе Србије не прими на разговор и одлучно тврде да пољопривредници неће одустати од протеста све док њихови захтеви не буду испуњени, зато што кажу да им «не преостаје ништа друго, него да у тракторским приколицама провозају своје проблеме, уместо жита, сунцокрета и кукуруза», те наглашавају «да овако више не може», и да власти морају да их озбиљно схвате. Уколико се то ипак не деси, а Влада их и даље буде игнорисала, огорчени пољопривредници тврде да ће морати да крену према Београду и да тако на још радикалнији начин покажу незадовољство ниским откупним ценама и лошом аграрном политиком државе.

А да то није само субјективна оцена ратара, говоре и изјаве стручњака, попут председника Одбора Скупштине Србије за пољопривреду, који је изјавио да су пољопривредници у праву у својим захтевима, јер је по њему «Влада у области пољопривреде постигла лоше резултате који су једнаки нули», и још је додао да су актуелни протести пољопривредника последица управо таквог немара, јер ценовна неравнотежа на тржишту пољопривредних производа и хране недвосмислено доказује постојање картела и монопола у Србији. И други стручњаци су изнели слично мишљење, као на пример председник Друштва агроекономиста Србије, који је изјавио да је «највећи проблем аграра у Србији то што су породична пољопривредна газдинства препуштена сама себи, док је истовремено задружни систем, који је некада штитио њихове интересе, потпуно уништен».

Према томе, ако су угрожени витални интереси србских сељака, а њихов опстанак доведен у питање, јер откупне цене које су формиране под утицајем картела и монополиста не покривају чак ни уложени новац и ниже су него у другим земљама у окружењу, онда је питање каква је будућност пољопривреде у Србији, која је увек означавана као развојна шанса за домаћу економију.

А поготово је забрињавајуће што незадовољни ратари, како сами истичу - за сада нису нигде наишли на «партнере за разговор», већ се уместо тога на сузбијање њиховог незадовољства истурају специјалне снаге полиције, а као једини одговор на њихове проблеме се искључиво понавља тврдња да тржиште само регулише откупне цене. Међутим, да српске пољопривреднике задовољава такав одговор, већ одавно би угасили своје тракторе.

Ратко Паић,