ЕУ недостаје сопствена ЦИА?

Комесар ЕУ за питања правде Вивијан Рединг крајем 2013. године још више се уверила да је ЕУ потребна сопствена ЦИА. Или у сваком случају нешто попут сопствене јединствене обавештајне и контраобавештајне службе, што би служило као противтежа америчкој Агенцији за националну безбедност. Рединг је изјавила да пристанком свих земаља чланица, ресор би могао бити формиран већ до 2020. године.

Тим пре га је неопходно формирати, изјавила је Рединг, зато што за сада Европа нема ништа чиме би могла да се супротстави глобалној шпијунажи Американаца. А она треба да се штити од неконтролисаног америчког проницања. Мадам комесар је обећала да ће се лично позабавити разрадом идеје:

- АНБ треба да има противтежу. Мој дугорочни предлог се састоји у организацији Европске обавештајне службе 2020. године.

Руски експерти већином сматрају да је идеја осуђена на неуспех. Наравно, јасно је из ког разлога се у ЕУ подигао талас „за своју обавештајну службу“. На то је европљане подстакла АНБ, говори аналитичар Европског института РАН Дмитриј Данилов.

- Мени се чини да да ће тешко поћи за руком да се направи такав централни обавештајни апарат или служба унутар ЕУ. Из многих разлога. То је тако деликатна област, да може да се говори само о каналима билатералних размена, а не о централизованом систему. Чак у пословима сарадње у одбрамбеној сфери политике безбедности ЕУ ако и има помака напред, онда су то врло мали кораци.

Тешко да је сопствена обавештајна служба у ствари потребна Европи, а идеја није остварљива, рекао је за Глас Русије руководилац руске агенције обавештајних технологија Ер-Техно, бивши сарадник ФСБ Роман Ромачјов. Политички је немогуће формирати обавештајну службу која би бранила и сервисирала интересе свих 28 земаља ЕУ. Оне су превише разне, каже Роман Ромачјов.

- То је реакција на масовно праћење од стране САД. Европа покушава да се реваншира. Да подигне информациони талас, опроба неке идеје. И у целини да да на знање грађанима Европе да њихове власти такође нешто предузимају заузврат.

То да Европа треба нешто да ради како би бар некако померила са свог поља америчку обавештајну службу, схватају сви. На данашњи дан 80-90% читаве ИТ-инфраструктуре света сервисирају приватне ИТ компаније и 80-90% њих су америчке, каже директор Европског одељења Карнеги Центра Јан ТЕхау. Поље за шпијунажу је, како се каже, отворено. Како би се ситуација променила, потребан је кардинално нови прилаз, ново европско мишљење у тој области, сматра Техау. Игре стварања сопствене обавештајне службе не могу да помогну. Треба преузети контролу над комуникацијама.

Андреј Федјашин,