Савремени човек може бити потомак неколико врста истовремено

Нова реч у археологији – тако се може назвати рад међународног колектива научника у којем има и руских стручњака. Истраживачи су прочитали геном жене-неандерталца из Денисове пећине на Алтају у Западном Сибиру. Генетска анализа је потврдила да су неандерталци, Homo sapiens и још једна, засад „неидентификована“ врста човека имали заједничке потомке. До сада се сматрало да се ове врсте „нису мешале“, дакле, да нису размењивале гене.

Истраживачи из новосибирског академског Института за археологију и етнографију (Сибир), као и њихове колеге из Немачке, Кине и САД, издвојили су ДНК из фрагмента кости стопала жене-неандерталца, која је живела пре око 40.000 година. Остаци су пронађени за време ископавања у Денисовој пећини на Алтају – на југу Западног Сибира. Ова пећина је постала позната 2010. године након што су у њој пронађене кости непознате врсте људи који се засад тако и називају – денисовци. Међутим, осим денисоваца у алтајској пећини су живеле и добро познате врсте – кромањонци и неандерталци. У целини, приликом ископавања у пећини је пронађено преко 20 културних слојева из различитих епоха.

Ипак, главну загонетку за научнике до сада је представљала могућност укрштања врста. Дуго времена се сматрало да су различите врсте људи биле међусобно изоловане, да нису размењивале гене. Међутим, низ научника, например, шеф лабораторије за генетику академског Института за биолошке проблеме Севера Борис Маљарчук, активно су разматрали такозвану хибридну теорију. Наводили су хипотезе да савремени човек може бити потомак неколико врста истовремено – разумног човека и његових рођака – неандерталаца и денисоваца. У јесен ове године Маљарчук је један од првих открио доследност ДНК која сведочи о „хибридизацији“ Homo sapiens и неандерталаца. Сад је међународни колектив научника који су дешифровали геном жене-неандерталца, уз помоћ молекулско-генетске анализе потврдио укрштање свих врста које су живеле у Денисовој пећини.

Одвијала се размена гена између различитих врста људи, написао је колектив научника у часопису „Nature“. Другим речима, представници различитих врста нису само наизменично живели у истој пећини у току преко десет хиљада година, већ су имали и заједничку децу.

Испоставља се да ове врсте, које су се поделиле пре око 400.000 година нису биле потпуно међусобно изоловане.

Олга Соболевска,