Закључци са састанка у Женеви: излаз постоји

На састанку четири стране у Женеви Русија, САД, ЕУ и Украјина су усвојиле изјаву која се односи на конкретне кораке у погледу смањења напетости у Украјини. У циљу извођења земље из кризе треба разоружати незаконите формације, ослободити тргове и улице и дати амнестију свим учесницима у протестима. Изузетак чине само починиоци тешких злочина.

На састанку који је трајао преко пет сати учествовали су представници Русије, САД, ЕУ и Украјине. По речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, Москва се залаже за то да кризну ситуацију „треба да регулишу сами Украјинци“:

- Договорили смо се да све стране треба да се уздрже од било каквог насиља, од сваког заплашивања, од провокација. Одлучно смо осудили и одбацили све појаве екстремизма, расизма и верске нетрпељивости, укључујући антисемитизам.

Међутим, Кијев је одбио да повуче војску из источних региона земље. А САД и ЕУ у случају погоршавања ситуације у Украјини прете Русији новим санкцијама. Како је истакао председник фонда „Нова Евроазија“ Андреј Кортунов, овакав став наших западних партнера, а посебно Вашингтона, објашњава се унеколико поједностављеним схватањем распореда снага у Украјини:

- Због нечега се сматра да Русија може да изда налог снагама опозиције и да ће га оне прихватити као упутство за деловање. Ипак, знамо да у Доњецку, Харкову и другим крајевима на истоку Украјине постоји своја политичка и економска елита са својим погледима на живот. И не треба сматрати да су ове снаге руске марионете.

Што се тиче одлуке Кијева да не повуче војску из источних региона Украјине, по мишљењу Андреја Кортунова, на овакву одлуку украјинске власти је подстакла несигурност у сопствене снаге:

- Остаје питање: да ли су кијевске власти уопште у стању да контролишу ситуацију на територији државе? Колико су у стању да се супротставе радикалним снагама које ни из далека неће у свему подржати женевске договоре? Сад нико не може да каже у којој мери и у ком обиму актуелна власт у Кијеву може да испуни постигнуте договоре, али је безусловно да је у њеном интересу да то учини.

После женевског састанка остао је још један моменат који захтева будну пажњу учесника у регулисању. Како је у програму „Гласа Русије“ истакао директор Центра за политичку конјунктуру Сергеј Михејев, то што је постигнут споразум је само по себи добро, али сад треба пажљиво конкретизовати даље активности. Иначе једна од страна може покушати да злоупотреби ове договоре:

- Ради се једноставно о декларацији, то нису ништа друго до речи. Питање је како се свака од страна спрема да то испуни? Овде нема јасности, нема никакве путне карте, нема јасне дефиниције шта су незаконите екстремистичке формације. Имам утисак да ће Кијев покушати да искористи овај споразум у својим себичним циљевима и да ће га примењивати само на југоистоку, а нипошто не на себе. А западни партнери ће подржати Кијев у овоме.

Уједно, стручњаци сматрају да ако Кијев покуша да саботира одлуке које су постигнуте на женевским преговорима, западни партнери могу да примене своје санкције према њему.

Григориј Миленин,