Русија слави 1000. годишњицу. Није реч о јубилеју државе, већ о јубилеју  једног града. То је батјушка Јарослављ, саграђен на стрмој обали Волге. У свом називу он чува славу свог оснивача – руског кнеза Јарослава Мудрог.

Прослава 1000. годишњице је почела 10 септембра. У граду има много гостију, мада ионако тај град привлачи туристе из читавог света.

Јарослављ је кључни  део најпопуларније туристичке маршруте која се зове Златни прстен Русије и уједињује око Москве групу старих градова. Јарослављ није само најстарији од њих: он је један од ретких градова у Русији, где је сачуван велики број историјско-културних споменика. Само архитектонских споменика има 800.  Читав историјски центар Јарославља је објекат Светске баштине УНЕСКО-а као истакнути пример урбанистичке културе из 18. века. Све до дан-данас се генерални план градске изградње, а то је документ из 1778. године, сматра узорним: улице и квартови су окренути важним споменицима неимарства. Најчувенији је Спасо-Преображенски манастир:  с тим јединственим архитектонским спомеником из 16. века свако, ко је посетио Јарослављ, пре свега повезује своје успомене о граду.

Данас се у манастиру налази Јарославски државни историјско-архитеонски и уметнички музеј-забран. Његов директор Јелена Анкудинова објашњава у интервјуу Гласа Русије.

Спасо-Преображенски манастир дочекује госте на улазу у историјски део града. Када гости долазе Московским путем, они уживају у лепом изгледу манастира, онда сазнају да је то најстарији очувани део града из 16. века. Све је друго саграђено, почев од 17. века, али је то  дивно са архитектонског гледишта 17. века! Спасо-Преображенски манастир је наш бисер: ту се може делимично наћи Јарослављ из 15., чак и из 13. века. На пример,  ископине на територији манастира су откриле храм из 13. века. На жалост, проучавање његових фрагмената је тежак посао јер је та грађевина испод саграђеног касније храма.

Јарославска област крије још много загонетака, али она помаже да се одговори на питање када је кнез Јарослав Мудри основао на ушћу Которосли у Волгу град-тврђаву. Историчари су бирали од три варијанте: 1010., 1024. и 1071. године. Прва варијанта  је имала највише доказа. Најважнија образложења је пружио јарославски медијевиста Михаил Мејерович, који је анализирао низ летописних, легендарних и других сведочанстава. Ту су највише од других помогли археолози, - прецизира Јелана Анкудинова.

Буквално пре неколико година приликом ископина у најстаријем делу града археолози су нашли артефакте који у потпуности потврђују претпоставку да је град основан почетком 11. века управо као град. Ту спадају и глинено посуђе, и војни предмети. Добијено је више од 7 хиљада јединствених предмета када су били откривени кнежев двор, златарска радионица. Ретке у руској археологији ствари нађене на ушћу Которосли у Волгу – тамо, где је раније био кремљ. Кремљ се није сачувао: он је изгорео у 17. веку, те га нису обновили. Улогу Кремља, односно главне тврђаве и бедема власти преузео је Спаски манастир. То је био богати градски манастир, који се сматрао духовним центром руских кнезова, где  су они добијали благослов за све своје акције и после смрти  били сахрањени овде. У манастиру је заседала и ондашња влада – Савет читаве земље. Почетком 17. века то је била прва руска демократска влада.  Управо на седницама тог Савета у Јарослављу је донета била одлука о кандидатури Михаила Романова, који је постао оснивач царске династије Романових. Тада је Јарослављ у току извесног времена, око 6 месеци, чак испуњавао функцију престонице Руске државе, а манастир играо улогу савременог Московског Кремља. И такву страну имамо у својој историји.

1000. годишњица Јарославља је не само  живот једног града, већ и дебела књига руске културне историје, коју ћемо увек читати.