Постоје врсте стрељачког оружја, које су давно настале, те  дуго неће нестати. Не воле га новајлије, већ поштују професионалци.  Тешко га је користити, а лако погодити мету. Оно је једнако поуздано у планинама и џунгли, у снегу и пустињи. То је оружје које не стари. Пушка Мосина је била основно оружје руске пешадије у свим ратовима из прве половине протеклог столећа – руско-јапанском,  финском и два светска рата. Ту трајност су обезбедиле генијална једноставност и поузданост конструкције. То је чудо од оружја настало још крајем 19 .века. 28. априла 1891. године је император Александар Трећи одобрио огледни примерак пушке Мосина која је касније постала чувена. Она је имала калибар 3 линије (линија је једнака 2,54 милиметра).  Услед смањења калибра пушка је постала лакша, брзина лета метка се повећала, тежина се смањила.  На рачун тога се смањио домет хитаца. Конструктор је такође изумио оригинални магазин, који се налазио у кундаку, што је троструко повећавало фреквенције хитаца – 15 хитаца на минут. Мосинова пушка је мало била модернизована у односу на већину познатих врста стрељачког оружја. На бази пушке Мосина је био конструисан први совјетски образац снајперске пушке која  је успешно коришћена у свим ратовима и конфликтима, у којима је учествовао Совјетски Савез, укључујући и рат у Авганистану. Иначе, тиха  модернизација Мосинове пушке се наставља и данас.  1990-их година Финци су  представили модернизовану варијанту Мосинове пушке – снајперску пушку SSG-96. А 2000. године руски оружари су модификовали пушку Мосина. Данас се она користи у савременим снајперским јединицама руске армије.