Тешка атомска ракетна крстарица Петар Велики је ушла у састав руске Северне флоте 18. априла 1998. године.

Крстарица је заиста постала брод 21. Века:  стручњаци тврде да толико моћни и савремени комплекс наоружања не постоји на неком другом броду у свету. Његове крстареће ракете Гранит, намењене за борбу против бродова, способне су да погоде противника на раздаљини 500 километара. Ако се испали плотун, једна од њих се диже на велику висину ради повећања домета налажења противника. Она размењује  информације с осталим ракетама,  које лете ниско над површином мора. У случају ликвидације ракете-лидера њено место аутоматски заузима једна од других ракета.

Зенитне ракете комплекса Форт узлећу вертикално, те могу да униште било коју ваздушну мету на висини од 25 метара до 30 километара на растојању 90 километара. А 128 зентиних ракета Бодеж ће докрајчити противника у борби прса у прса, ако он успе да продре. Импресионира и наоружање Петра Великог против подморница: аутоматизовани хидроакустички комплекс, универзални комплекс ракетно-торпедног оружја, уређај за бацање бомби на млазни погон са 10 цеви. Додајте и два хеликоптера  типа Ка-27. Нико не би завидео противнику, који, не дај Боже, могао би да наиђе на ватру кратарице Петар Велики у правој борби. Данас команда ратне морнарице сматра да ће у 21. веку Петар Велики реализовати војну доктрину Русије - да обезбеди нуклеарно уздржавање евентуалног агресора, штити  атомске подморнице стратешке намене, бори се на океанским комуникацијама, ако затреба, и с ударном групацијом носача  авиона.  Овај је брод базични, зато ће се на њему уходавати  проблеми коришћења савременог оружја,  нове технике, решавати задаци  сарадње с поморском авијацијом.