Србска поезија оваплоћена у руским романсама

Повратак. Тако се назива музичко вече у амбасади Републике Србије у РФ. У извођењу руских музичара изведен су романсе на стихове србских песника у преводу на руски. Учесници вечери посветили су наступ србским војницима погинулим у Првом светском рату.

Према речима аутора музике, руског композитора и научника Александра Агејева, све је почело са познанством са председником српске друштвене организације "Краљевски орден витезова" Зораном Мрђеновићем.

- Једном смо се састали са његовом екселенциом амбасадором и Зораном. Тада сам већ имао неколико компонованих песама. Питали су ме да ли могу да компонујем музику за српске стихове. Пристао сам, рекавши: покажите ми најбоље од српске поезије и ја ћу то компоновати. Одмах смо нашли преводиоце и почели да радимо.

На питање какав је главни критеријум одабира стихова, Александар Агејев је одговорио једном речи.

- Резонансност. Знате, не компонује се музика на све стихове, већ само на оне који наизале за одјек у души. У томе постоји нешто мистично. То је чак више од надахнућа. То је некаква тајна.

Зорана Мрђеновића са Русијом повезује неколико заједничких пројеката. Извођење овог концерта он је планирао још у децембру прошле године. Зоран се сећа сусрета са Александром Агејевом овако:

- Једном приликом смо разговарали са господином амбасадором о могућности публикације текста о Сави Владислављевићу у часопису „Кримска стратегија“ господина Агејева. Кад ме је питао да ли можемо да преведемо тај текст да он изађе у том руском часопису, ми смо рекли да да. Тог тренутка господин Агејев нас је замолио да изаберемо десет најлепших србских песама, пет патриотских и пет лирских, док ће он компоновати музику. Ако је сагласан господин амбасадор, ми ћемо организовати и једно музичко вече у србској Амбасади.

И тако је прошло девет месеци, рад на преводу стихова је завршен, музика је компонована и концерт је одржан. Према мишљењу Зорана Мрђеновића, све је успело.

Наступи уметника су заиста оставили утисак на публику. Посебно им се допао глас певача хора Сретенског манастира у Москви Константина Степанова. Он сам је већ упознат са Србијом.

- То је осећај као да ви више не припадате овом времену. Као што је увек говорио наш отац Тадеј Витовнички: „Какве су ти мисли, такав ти је и живот“. Не треба више размишљати да ли је још нешто могуће или није. Само се треба препустити срчаним и духовним таласима и ићи корак за кораком ка мисији коју нам је Господ дао. То исто сам осетио кад сам градио у Србији један чардак. Кад видим да је направљен не морам да више о њему да говорим. Људи долазе, гледају, надахњују се и схвате шта сам хтео да им кажем, без рећи. Тако да су највиши уметнички пројекти ти који помажу људима да схвате ствари. Као што је говорио Достојевски, „лепота ће спасити свет“. Мислим да је уметност најбољи пут. И у овим временима, где са свих страна звецкају оружјем и где нас зло напада са свих страна, она је најбоља одбрана.

Била је то репортажа са руско-српске музичке вечери у амбасади Републике Србије у РФ.

Григориј Соколов,