Каталонија је рекла своје. Шта даље?

Резултати незваничог референдума по питању независности провинције од Шпаније, одржаног 9. новембра у Каталонији, не остављају сумње да „каталонска партија“ тек почиње.

Сложена правна борба присталица и противника плебисцита, покренута у последња два месеца, на крају је довела до одређеног компромиса. Уместо право референдума о независности, лидери каталонских сепаратиста су пристали да одрже незванично анкетирање. Истина, централне власти Шпаније, укључивши Уставни суд земље, ставиле су до знања да неће признати овакав формат – тим пре што су питања изнета на гласање остала непромењена. Она су гласила: Да ли желите да Каталонија постане држава? и Да ли желите да држава буде независна? Према прелиминарним подацима у анкетирању је учествовало 2,25 милиона Каталонаца од 5,4 милиона становника са правом гласа. Од њих више од 80% позитивно је одговорило на оба питања. Другим речима, више од милион и по од седам и по милиона становника Каталоније сигурно жели да живи у независној држави. А још 10% учесника недељеног анкетирања ћели да живи у сопственој држави која ће ипак остати у оквиру шпанске круне.

Ево мишљења руководиоца Центра за европска истраживања Института за међународну економију и међународне односе РАН Алексеј Кузњецов.

У Шпанији у принципу постоји мултинационална држава. У њој живе између осталог Шпанци Кастиљци и Баски. Али највећи народ су управо Каталонци. И они су се увек залагали за широку аутономију у оквиру краљевине Шпаније.

На економским аспектима се треба посебно зауставити. Становништво Каталоније чини око 16% шпанског, али провинција даје 23% националног бруто производа. Према оценама европских експерата, бруто производ Каталоније по апсолутним цифрама идентичан је показатељима Данске и Финске, а по нивоу по глави становника скоро достиже немачки. Показатељи каталонског извоза су скоро као код Финске и већи него код суседа у региону – Португалаца. При томе лидери каталонских сепаратиста, тражећи излазак из састава Шпаније, намеравају и даље да сарађују са Мадридом, али већ као раврноправни субјекти ЕУ – истакао је у разговору за "Росију севодња" шеф Одељења за истраживање земаља Европског института РАН Владислав Белов.

- У економском погледу Каталонија је најразвијенији део Шпаније. Може се рећи да она чак делимично храни друге шпанске регионе. И Каталонци сматрају да су у стању да постоје у оквиру европског простора независно од Шпаније.

Независно од резултата актуелног плебисцита и одлука Уставног и других шпанских судова, Мадрид и Барселона су осуђени на тежак дијалог са узајамним уступцима. Мадридски лист "Ел Паис" у вези са тим већ је ставио до знања да управо финансијска питања и процес прерасподеле овлашћења биће главни у току предстојећег преговарачког процеса, приметивши при томе да принципи демократије неће дозвилити да се игнорише израз воље.

И већ од тока и исхода одговарајућих дискусија ће зависити даљи став лидера каталонског сепаратистичког покрета – а уједно и развој ситуације у другим регионима Европе са сличним проблемима.

Говорећи о принципима европског сепаратизма, треба такође имати у виду да они директно зависе од стања ствари у самој ЕУ. А ове ствари за сада не делују најбоље. Треба ли се чудити што у разним областима Европе, између осталог и економски развијеним, прорађују сопствене антикризне моделе.

Постоји велика вероватноћа да ће развој ситуације око Каталоније створити невиђени преседан у историји изградње јединствене Европе – врло праведно констатује француско издање Атлантико. Према његовом мишљењу, перспективе уједињења нашег континента сада не делују најбоље. Као ни економске перспективе...

Петар Искендеров,