Обама као други Буш

Незадовољство спољном политиком председника САД Барака Обаме расте чак унутар земље. Међународна политика коју спроводи Барак Обама погубна је за САД и не доноси земљи никакву корист. Такво мишљење изразио је бивши директор Ције Роберт Гејтс.

Према његовим речима, најозбиљнија опасност по националну безбедност САД сада потиче од две квадратне миље где се налази Бела кућа и Капитолиј.

А један од доајена америчке дипломатије у двадесетом веку, Хенри Кисинџер, истакао је да антируске санкције које иницира Вашингтон, љуљају систем међународних односа.

Ради јачања идеала демократије Вашингтон је приредио крсташке походе у све земље где „заостао и успаван“ народ не жели да спозна своју светлу будућност. То што на крају народи добијају разарање и глад само су споредни ефекти, сматра доктор политичких наука Фјодор Војталовски.

Оно што се дешава у Украјини веома се разликује од тога како америчке националне интересе схватају амерички прагматици, представници школе политичког реализма. Они су навикли да размишљају у нормалним прагматичним категоријама попут баланса снага, интереса земље. Са тачке гледишта интереса евроатлантске безбедности актуална украјинска криза је врло опасан извор дестабилизације читаве Европе. Са тачке гледишта односа са Русијом то је систематски дугорочни прекид руско-америчког дијалога и руско-америчке сарадње. То је прекид сарадње са НАТО-ом, са ЕУ. Прелазећи на тако офанзивну идеологизирану политику Вашингтон ствара системске проблеме за своје савезнике и саме САД у дугорочној перспективи.

Ипак, на Русију администрација ће морати сада да гледа сасвим другачије, пошто то већ одавно није хорма Русија Јељцина, није Русија „раног“ Путина која се полако опоравља, већ сасвим друга Русија. Она не обнавља идеологију империје и не враћа себи зоне утицаја. Русија просто утврђује своје националне интересе према свом економском и геополитичком ауторитету у свету. По ободу својих граница, далеко ван њих, у обе полулопте. То више није она Русија којој је једноставно могло да се слаже да се НАТО неће проширивати на рачун бивших земаља социјалистичког блока, на рачун Балтика. Покушаји да јој се забибери чорба уз помоћ марионетског грузијског председника Сакашвилија (шта да се крије ако је било баш тако) врло су се жалосно завршили по самог тог председника. Нажалост, док Вашингтон то не схвати, исто може да се деси са Украјином. Када у вашем предсобљу неко почиње интензивно да помера намештај, не удостојивши се да вас бар обавести о узроцима промене, шта има да се чудите незадовољној реакцији. Русији је већ досадило да је стално варају.

Европа је такође већ почела да рачуна ко може да дође после избора 2016. уместо Обаме? Расположења у Старом Свету после избора 4. новембра, како је писао лондонски Гардијан, могу да се изразе у неколико речи: Председавање Обаме завршено је и треба планирати нове односе. Није да ЕУ веома брине које законе ће сада торпедовати републикански амерички конгрес. Не. Обама је дошао на власт 2008. године као антидот неуспешној политици Џорџа Буша млађег. Он је имао високи углед и за њега су везиване велике наде. А испало је да се претворио у другог Буша. Само друге боје. И какав може да буде морални углед ван земље, ако га је председник изгубио у својој кући?


Андреј Федјашин,