Залазак револуције из шкриљаца у Европи

Европа се загрнцула револуцијом гаса из шкриљаца. Највећи фактори повлаче се из пројеката, а експерти саветују европљанима да хитно обнове односе са Москвом.

Европа одустаје од експлоатације гаса из шркиљаца – то је скупо и није безбедно. Трансатлантске компаније обустављају рад. Последњи пример је Ексон Мобил који је прогласио рад у Пољској нерентабилним. При томе Пољска се сматра земљом са најбогатијим резервама таквог гаса у Европи. То још једном доказује да револуција гаса из шкриљаца у Европи тешко да ће се десити, сматрају експерти. Говори руководилац аналитичке управе Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник.

- Они фактори који су били потенцијално заинтересовани за пројекте са гасом из шкриљаца, изгубили су оптимизам у фази тест-бушења. Оптимизму не доприноси ни динамика цена нафте. За неколико месеци ће пасти и цене гаса. А експлоатација гаса из шркиљаца везана је за високе трошкове. Тим пре на европском тржишту.

Европа је хтела да крене по америчком моделу. Али треба схватити да нема ни територију, ни амерички парк бушилица, ни гасну и хемијску индустрију која троши многе компоненте гаса из шкриљаца. Тачније, европски гас из шкриљаца је утопија.

Тема нерентабилности пољских бушотина појавила се још почетком ове године. Ипак Ексон није журио да одустане од амбиција на тржишту гаса из шкриљаца у Источној Европи. Шеф чикашке истраживачке компаније Brookshire Advisory & Research Џиана Берн говорио је тада за Блумберг да неуспех Ексона сведочи о томе да експлоатација пољског гаса из шкриљаца може да постане јединствени задатак и да доведе до раста цене и кашњења производње. Ипак на крају романтичари су изгубили и пољски пројекат гасне независности није био дугог века. При томе треба подвући да је слична ситуација у Европи на све стране. Говори аналитичар компаније Алпари Ана Кокорева.

- Ради се о томе што гас из шкриљаца није повољно експлоатисати у принципу. Чак у условима високе цене нафте. А уз корекцију цена рентабилност експлоатације гаса из шкриљаца је постала још нижа. Од самог почетка било је јасно да су перспективе разраде гаса из шкриљаца у Европи врло магловите. Очигледно да пре или касније требало је да оне буду одложене задуго. Превише су велики трошкови. Не само материјални, већ и еколошки. На пример, за експлоатацију гаса из шкриљаца потребно је врло много воде. А у Европи постоји проблем са тим ресурсом. Из истог разлога гас из шкриљаца не експлоатише ни Кина, мада га је тамо много.

Треба признати да су Американци у извесној мери изневерили очекивања Пољака. Од самог почетка они су обећали мал те не небеску амброзију и висини од пет трилиона кубних метара гаса, који би теоретки могао са се извади из пољског тла на нетрадиционални начин. Затим се испоставило да су пољске резерве много скроминије – негде 500 милијарди кубних метара. Чак ако се добију ови обими, они тешко да ће претворити земљу у извозника гаса. У најбољем случају Пољска би могла да смањи зависност од увозног гас из русије, али не више од тога. Пошто сада Гасрпом испоручује у земљу око две трећине од 14 милијарди кубних метара гаса годишње.

Укратко, револуција гаса из шкриљаца коју су Американци наметнули Европи, испоставила се преваром са политичким акцентом. Стари свет су једноставно превели жедног преко воде. Управо зато здраворазумски аналитичари саветују европљанима да не губе Русију, макар из разлога енергетске безбедности континента.

Сергеј Дуз,