Европа на путу ка признању палестинске државе

700 Израелаца – познатих писаца, политичара и научника – обратило се Европском парламенту са молбом да се Палестина призна као независна држава. Према њиховом мишљењу, последњих година нема прогреса у решавању овог питања, углавном зато што се европске земље плаше да не покваре односе са Израелом. Спремност да признају Палестинску државу изразили су последњих дана парламенти Велике Британије, Француске и Шпаније. Њихов пример намерава да прати Белгија.

Европа није испољила посебну активност по палестинском питању, остављајући блискоисточну политику свом прекоокеанском савезнику – а уједно главном савезнику Тел-Авива – САД. И одједном европљани су се заинтересовали за палестински проблем. Шта више, већина европских престоница залаже се за признање Палестине у границама из `67. године. Тачније Палестини се признаје право на територије Сектора Газа, читаве западне обале Јордана и Источног Јерусалима. Несумњиво, такав обрт из корена не одговара ни Тел-Авиву, ни Вашингтону. Али, како се испоставило, у неким спољнополитичким питањима Европа ипак воли да се придржава својих националних интереса, истиче експерт Института за оријенталистику Руске Академије наука Дмитриј Марјасис.

- То је притисак на Израел. Како би Израел прекинуо изградњу на територијама, како би коначно утврдио границе и слично. У низу европских земаља, например у Шведској, у Данској, да не говорим о Француској, прилично је озбиљна муслиманска мањина – углавном управо арапског порекла. Што утиче на изборе унутар земље.

Мада да ли се европске престонице руководе само својим интересима спорно је питање. Администрација америчког председника такође у у последње време захладнела према израелском руководству. Али, као што се зна, то је као свађа заљубљених. Чак лична нетрпељивост два лидера тешко да може озбиљно да нашкоди америчко-израелском савезу. Превише много везује две државе, подвлачи експерт Института за економију РАН Борис Шмељов.

- Последњих година прву виолину свирале су САД, које у том регулисању у првом реду штитиле су интересе Израела. У САД је врло јака јеврејска општина. Она је врло утицајна. И израелски лоби, користећи могућности ове општине, може да врши врло јак притисак на политику САД у регулисању блискоисточне кризе.

Ипак, ЕУ у палестинско-израелском питању има своје интересе. У Европи, као што је речено, постоји јака арапска мањина. Истовремено, по питању територијалне целовитости и признања права нације на самоопредељење, што Вашингтон, што европске престонице, често користе двоструке или чак троструке стандарде. Али нико за сада није могао јасно да објасни зашто косовски Албанци имају право на сопствену државу, а Абхази или Осетини не. Мада што више таквих самопроглашених држава стекне признање, то је већа нада за оне још непризнате.

Игор Силецки,