Сергеј Радоњешки, Ермитаж, Љермонтов и Први светски...

Протекла година за Русију је обиловала јубилејима. Између осталог, не само за Русију. Стогодишњица почетка Првог светског рата, 250. годишњица Ермитажа, 200 година од рођења песника Михаила Љермонтова — ови догађаји широко су обележавани у Европи.

Ретко који музеј није одао пошту страшном датуму — стогодишњици почетка Првог светског рата. Рат који је уништио мир — тако је названа изложба коју је креирао Московски Мултиједијски Арт Музеј, која сада путује по Русији. Ујединивши напоре са водећим светским збиркама, државним архивима и приватним колекционарима из Русије, Француске и Италије, њени аутори су реконструисали догађаје из 1914-1918. године и показали Први светски рат очима учесника конфликта. Експонати су постали јединствене фотографије, стереопројекције, филмске хронике и аудио сведочанства, листови војног доба, летци, кариактуре, као и плакати и литографије чији су аутори лидери руске авангарде тих година — Маљевич, Лентулов, Мајаковски.

Многе изложбе посвећене Првом светску рату настављају да раде и 2015. године јер данас тема мира актуална је као никада раније. Већина експозиција је прављена управо у том циљу — да подсети људе у какву трагедију може да се претвори нежеља светских моћника да се договарају. Ево шта је рекао о изложби под називом Антанта 1914-1918, која се одржава у московском музеју Царицино, њен координатор Владимир Офицеров:

- Ми дајемо људску димензију догађајима. Тачније показујемо да је то била несрећа заједничка за све народе и земље. Ми ту не супротстављамо ни Енглезе, ни Немце. И желимо да наш посетилац види очи генерација људи који су морали да преживе ту страшну невољу и да осете тежак задах тог рата.

У контексту стогодишњице почетка Првог светског рата други јубиларни датуми ове године много су позитивнији! На пример, 250-годишњица петербуршког Ермитажа — светске ризнице уметничких вредности. Музеј чија историја је постала одраз историје саме Русије. Говори њеног директор Михаил Пиотровски:

- Милиони људи иду у Ермитаж. И не знају сви они да урањају у реку времена. Време је најважније за музеј. Музеј је чувар времена. Уметност и време само по себи владају нама. Ми покушавамо да тим временом управљамо. И оно тече на нашем сату — сат у Ермитажу откуцава!

Једном речим, у колекцији музеја је неколико хиљада сатова. Постоје у збрици уметничка дела везана за име Михаила Љермонтова, још једног јубилара 2014. године. Велике изложбе поводом 200-годишњице његовог рођења постављене су у многим градовима Русије. Богато је обележена годишњица песника и у Шкотској. Јер као што се зна, Љермонтов је имао шкотске корене. У домовини најграндиознију изложбу у његову част припремио је Државни литерарни музеј Пушкина у Москви. Изложба је ујединила материјале из преко 30 руских музеја и архивских збрики и названа је по стиху из песме Љермонтова: Мој дом је свугде где је небески свод.

Још један датум који је ове године прославио читав православни свет јесте 700-годишњица преподобног Сергија Радоњешког. Верници га поштују као светог чудотворца, великог подвижника и заступника земље Руске.

Карина Ивашко,