КАРАЏИЋ СЕ НИЈЕ ПОЈАВИО У СУДНИЦИ

Бивши предсједник Републике Српске брани се сам пред Трибуналом који га терети за ратне злочине током рата у БиХ.

Претресно вијеће одложило је данашњи поступак, наставак заказало за сутра у 14, 15 часова и позвало Караџића да присуствује процесу.

Караџић је раније најавио да неће дозволити да се његов процес у Трибуналу претвори у фарсу, а 21. октобра је у писму судијама поновио да одбрана није добила довољно времена за припрему.

Предсједавајући судија О-Гон Квон рекао је да је претресно вијеће размотрило његов поднесак и 22. октобра затражило од њега да поново размотри одлуку, подсјећајући на могућности судског вијећа да поступа у оваквим случајевима.

Караџић је 23. октобра у одговору поновио ранији став, рекао је Квон и додао да ће снимак и транскрипти са данашњег почетка суђења бити достављени Караџићу.

Он је упозорио да постоје мјере које се могу предузети ако Караџић настави да, како је рекао судија, опструише процес. Он је подсјетио тужиоце да је Караџић рекао да никада не би бојкотовао своје суђење.

Тужилаштво је оптужило Караџића за опструкцију почетка суђења и закључило да нема разлога да процес данас не почне, те позвало судије да именују браниоце.

Трећа измијењена оптужница против Караџића предата је 27. фебруара, а прецизирана 19. октобра ове године.

Главни тужилац Серж Брамерц рекао је да су у коначној оптужници Караџићу задржани почетни елементи, етничко чишћење у општинама, опсада Сарајева, злочин у Сребреници и узимање "плавих шљемова" за таоце, те најавио извођење 409 свједока.

Према процјени предсједавајућег судије О-Гон Квона суђење ће трајати двије и по године и да "ни по најгорем сценарију не смије бити дуже од три године". Квон је прецизирао да би процес морао да буде окончан до краја 2012. године.

Караџић је 21. јула 2008. године ухапшен у Београду, а 30. јула је пребачен у Хаг.

Будући да није хтио да се изјасни о кривици, судија је у његово име у списе унио да се изјаснио да се не осјећа кривим ни по једној тачки оптужнице.

Караџић од почетка процеса негира кривицу и тврди да Трибунал нема надлежност да му суди због споразума о имунитету који је у јулу 1996. године закључио са америчким дипломатом Ричардом Холбруком.

Према том споразуму, Караџић је требало да се повуче из јавног живота, што је и учинио, а заузврат му је обећан имунитет од кривичног гоњења.

Хашки трибунал је одбацио значај споразума, а према одлуци жалбеног вијећа, споразум није обавезујући за Трибунал зато што о томе није донесена резолуција Савјета безбједности УН.

По објављивању ове одлуке, Караџић је од Савјета безбједности тражио да усвоји резолуцију о овом споразуму.