Крах европског сна: мигранти, радикали и сепаратисти

Демократија, толеранција, отвореност и слободе — то је оно за шта се увек борила Европа. Ипак сваку, чак најблагороднију идеју могуће је довести до апсурда или извртати до непрепознатљивости.

Ево и демократски принципи европског друштва су се испоставили изокренутим наопачке: уместо мултикултуралности — национализам, уместо толераниције — радикализам, уместо слободе — борба аутономија за одвајање.

ЕУ је узаврели котао култура, политичких амбиција и економских тежњи. Многи су хтели тамо да доспеју, и многима је то пошло за руком Али полтика мултикултуралности која је била проглашена од стране европских политичара као универзални лек за све проблеме, озбиљно је себе дискредитовала, истиче шеф катедре за регионалну политику Института државне службе и управе Руске академије привреде и државне службе при Председнику Русије Владимир Штољ:

- Ова политика није могла да разреши проблеме. То је везано са тим што многи исељеници из других земаља и са других континената не адаптирају се, не интегришу се у средину у којој живе. То је присутно и код турске дијаспоре — пре свега у Немачкој: она живи практично сепаратно од становништва Немачке, деца често не уче немачки, образовање у школама је такође прилично одвојено. Проблема је много. Исто видимо на примеру других великих европских земаља. Истраживања показују да до средине 19. века велики европски градови — Брисел, Берлин, Париз — више од 45% ће се састојати од муслимана.

Економији таква најезда придошлица такође је штетна. Многи мигранти често не желе да раде, већ да добијају доприносе за незапослене, дечији додатак и бесплатне станове. Такав ”социјални туризам” привлачи и грађане многих сиромашних земаља ЕУ — Румуније и Пољске. У тој ситуацији староседеоци почињу да негодују. Увећава се број националиста и радикала, истиче доцент катедре за европске интеграције МГИМО Александар Тевдој-Брумули:

- Постоје многбројна институционална, правна и политичка решења која омогућавају мигрантима да се уклапају у ново друштво у које су доспели. Али они то не планирају увек да чине — зна се да постоји велики број инцидената везаних за то што расте ниво исламизма у Еворпи. То је проблем који за сада није решен.

У Европи постају све популарнији маршеви против исламизације Запада — у немачком Дрездену једна од таквих акција окупила је око 17,5 хиљада људи. Због незадовољства званичним ставом власти по читавом низу виталних питања, многе аутономије и провинције као што је Шкотска или Каталонија, желе да стекну независност, каже Владимир Штољ:

- Сепаратизам је увек био присутан у Европи, а у последње време он цвета. То је види и на примеру Басконије, Шкотке. Крајње је нестабилна ситуација на Балкану, у читавом низу земаља бивше савезне Југославије. У Немачкој постоје разне националне мањине које имају своје посебне преференце. Исто се може рећи за Белгију, Холандију, многе друге земље. То је обзиљна опасност.

И опасност од сепаратизма за европске земље неће нестати сама по себи, питање ће постајати све актуније. И што мање пажње политичари земаља ЕУ поклањају насушним проблемима, то ће јаче незадовољне провинције тећити да се избаве таквог руководства и започну саме да руководе.

Марија Меркулова,