Страшна јерменска трагедија: Спитакски земљотрес

Једну од највећих и најстрашнијих лекција за Јерменију је представљао разорни Спитакски земљотрес који је однео животе на десетине хиљада људи. Овај ударац стихије приморао је на поновно разматрање стандарда у области грађевинарства у земљи и оснивање Националне службе за сезимичку заштиту.

Ова трагедија је пре 26 година потресла цео свет. 7. децембра 1988. године подземни удари снаге до 10 степени за 30 година су практично до темеља срушили два града на северу Јерменије – Спитак и Лењинакан. По рачуници научника, за време земљотреса ослобођена је енергија једнака експлозији десет атомских бомби које су бачене на Хирошиму.

У вези са Спитакским земљотресом и данас има много хипотеза и претпоставки. Најчешће се може чути да земљотрес није био природан, већ је представљао резултат испитивања совјетског тајног такозваног литосферног оружја. Међутим, Јерменија се увек сматрала сеизмолошки опасном територијом, подсећа шеф службе за сеизмичку заштиту МВС Јерменије Грачја Петросјан:

- Навешћу само једну чињеницу. Две године и десет месеци пре Ситакског земљотреса станица за мониторинг која се налази у селу Гјулакарак (узгред речено, она и данас ради) почела је да бележи аномалне промене геомагнитног поља, које су престале одмах после земљотреса и геомагнетно поље се вратило на своје раније показатеље. Дакле, експлозија, ако је то била експлозија, а не природан земљотрес, није могла имати тако изражене карактеристике две године и десет месеци пре тога.

У децембру 1988. године милиони људи из различитих земаља су хитали да пруже настрадалој Јерменији руку помоћи: прикупљана је помоћ, окупљале су се групе волонтера ради рашчишћавања гомила. Спитакски земљотрес је постао једна од најстрашнијих страница у историји јерменског народа, а његове жртве ни дан-данас нису превладале психолошке последице ове трагедије. Породица Анаид Саградјан се тада чудом спасила. Међутим, од страшних сећања на ове дане и данас јој се сваки пут најежи кожа, каже Анаид Саградјан:

- Увек нам се чинило да наше куће личе на кутије шибица. Од неквалитетно саграђених шестоспратница ништа није остало. У последњем тренутку сам успела да искочим кроз прозор, муж и дете су већ били напољу. Лежала сам на земљи у несвести и помислили су да сам умрла. После извесног времена сам се освестила и одмах сам почела да тресем своју трогодишњу кћерку како бих се уверила да је жива. Од главе до пете је била покривена прашином и цементом срушених зграда и само су јој окице гореле. Касније дуго није могла да проговори од страха.

За време спитакског земљотреса, по званичним подацима, погинуло је 25 хиљада људи, 140 хиљада су постали инвалиди, а пола милиона људи је остало без крова над главом. По речима шефа службе за сеизмичку заштиту МВС Јерменије Грачја Петросјана, страшна трагедија је приморала на поновно разматрање стандарда у области грађевинарства:

- Имамо веома много наставних програма у оквиру којих обучавамо специјалисте-спасиоце, који су, нажалост, већ више пута имали прилике да искористе своја знања у пракси у другим земљама. Такође припремамо становништво, већина зна како да се заштити за време земљотреса.

Од овог трагичног догађаја прошло је већ 26 година, али сеизмолози сматрају да се активност у жаришту земљотреса још није угасила. Међутим, данас су у Јерменији на државном нивоу спремни да на одговарајући начин реагују на евентуалне природне катастрофе, а ниво обуке спасилачких одреда и добровољаца одговара свим међународним захтевима. Ипак, у земљи се надају да ова знања неће морати да примењују у пракси.

Елина Казарјан,