Зашто је битно бити родољуб и патриота а не глобалиста Душан Нонковић уредник Гласа Дијаспоре

 Зашто је битно бити родољуб и патриота а не глобалиста  Душан Нонковић уредник Гласа Дијаспоре



Ма колико нам хвалили глобализам за нон плус ултра модерног времена, савремене цивилизације, он није нити може бити у интересу суверености, било то суверених држава, група, друштава заснованих на самоодлучивању родољубљу и патриотизму, чак не може бити ни у интересу демократије, цивилизованог света и цивилизација уопште заснованих на принципима суверенитета. Глобализам подразумева нови светски поредак заснован на глобализацији односно, апсолутној послушности, механизмима за свеобухватно ширење империје глобализма односно империјалног суверенитета по потреби и принудним мерама па и ратним походима. Без свеобухватног подређивања, наизглед суверених држава, интересима империје, којом владају „императори“ из „полусенке“ захваљујући неизмерном личном монетарном богатству које им је омогућило узурпацију власти и механизама над војном силом најмоћније државе света, утицај над најмоћнијим тајним службама света, светским медијима, који држе у својим рукама моћ, силу и новац, то једноставно по природи ствари и ситуација, је немогуће нити је за очекивати да може бити у интересу демократије и суверенитета. Онај ко је моћан настоји да буде још моћнији а то искључује сваки суверенитет изузев најмоћнијег. Без самоодлучивања нема ни суверенитета а самоодлучивати можеш само онолико колико ти то јачина собственог мишића дозвољава а да не добијеш по носу. У природи империјалне силе је да се шири свим расположљивим средствима како би била што моћнија односно што суверенија. Суверен не подноси суверене поред себе јер му представљају латентну опасност по свој собствени суверенитет. Сваки суверен који поред себе трпи суверена је суверен ограниченог суверенитета што представља и извесну сметњу у доношењу суверених одлука без полагања рачуна било ком и било којем “суверену”. Сва филозофија глобализма и глобализације може се срочити једном реченицом. Глобализам је владавина јечега на глобалном нивоу а глобализација је техника подређивања интереса до јуче суверених држава интересима империје чинећи при томе, од собственог суверенитета, саучесника у ширењу империје глобализма у интересу узурпатора моћи и по цену злочиначког саучествовања.

Глобализам не може ништа друго бити до злочиначка идеологија а глобализација ништа друго до саучесништво у безрезевном наметању глобалистичких интереса и по цену насиља па и учешћа у злочиначким акцијама. То са демократијом нема никакве заједничке основе али зато има са фашистичком идеологијом којом хране своје идеолошке корене. За те императоре, крејаторе зла, постоји само лична истина коју они лично кроје по мери својих интереса, одело по својој мери које морају да носе све дојучерашње суверене државе са правом да само у оквирима те скројене лудачке кошуље буду суверени баш толико колико им лудачка кошуља то допушта. Руше се куле близнакиње да би се свету навукла лудачка кошуља. Исти ти који су разорили Вјетнам, Србију, Ирак, Либију па све до мешања у Мајдану рушећи Украјину по истој мустри као што су то рушили Југославију показали су и доказали своје право фашистичко лице усуђујуђи се да Путина, који је свету вратио достојанство, безбедност и човека достојан животни стандард, називају Хитлером. Свет овде има посла са хрпом лудака који ће бити у стању да разоре свет уколико им се не стане на пут стављањем под демократску контролу монетарно богатство и моћ тих најутицајнијих лудака који су се новцем, баснословних размера, докопали до силе и утицаја те узурпирали најбитније центре моћи својим новцем како би кројили судбину света у свом собственом интересу па и по цену уништења целокупног човечанства како би задовољили својој сујети.

Ако човек не жели да буде део тих злочиначких махинација онда мора бити родољуб и патриота, тражити себи сличне и удруживати се у родољубиви и патриотски блок како би се било у стању, барем пасивним али организованим и удруженим држањем, пружити отпор злочиначкој организацији односно, фашистичком глобализму.

Душан Нонковић

Уредник Гласа Дијаспоре