Србска опозиција расцепкана, “шворц” и без идеја

Oпозиција je потуно маргинализована, а ни Исток ни Запад нису заинтересовани да подржавају неку политичку алтернативу ван актулене власти, сматрају саговорници Спутњика

Могуће је имати власт без опозиције, али нема демократије без опозиције. Ово су речи специјалног изасланика Европског парламента за Србију и посланика немачке владајуће ЦДУ Дејвидa Мекалистерa, упућене Србији током његове недавне посете нашој земљи.

И стварно, где је србска опозиција? Пре 15 година опозиција је успела оно што нису могле ни НАТО бомбе. Срушили су тадашњи режим у Србији, a данас се стиче утисак да власт уопште нема политичке опоненте.

Саговорници Спутњика сагласни су са тезом да је србска опозиција потуно маргинализована. Разлоге које наводе су различити: од нејединства саме опозиције, па до апатије која влада унутар самог друштва.

Прадоксална ситуација

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли, каже да је ситуација парадоксална јер имамо снажну власт и никакву опозицију.

„Са оваквим и економским и политичким проблемима, све би требало да се тресе од незадовољства и опозиционог деловања, а код нас је власт јача него икад и има скоро надполовичну подршку грађана што, на изборима, што у јавном мњењу. То је само симптом лошег стања у којој се Србија налази," наводи Вукадиновић.

Kао разлог за овакву ситуацију Вукадиновић наводи више фактора:

"Парламентрана опозиција је доскора била власт и она је у великој мери компромитована и тешко да може да окупи оне који су незадовољни актуелном влашћу. С друге стране, она опозиција која има националну политику супротну евроинтеграцијама, то јест, политици коју спроводи ова власт, вишеструко je хендикепирана, јер нити је у парламенту нити је у медијимаа још је и расцепкана, за шта је сама крива", истиче Вукадиновић за Спутњик.

Према његовом мишљењу, ништа мање битан фактор за овакву „опозициону депресију" је спољни фактор.

"Ни на Истоку ни на Западу у овом тренутку нико није заинтересован да подржи неку политичку алтернативу ван актулене власти. Спољни фактор, поготову у земљи као што је Србија, има врло велику улогу у томе," закључује он.

Лицемерје Запада

По Решењу о упису у Регистар политичких странака које је донело Министарство државне управе и локалне самоуправе, до 20. јануара ове године уписана је 101 политичка странка у Србији.

Оволики број партија није изненађење за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, јер како додаје, Срби воле лидерство.

„Оно што мени делује лицемерно у целој овој причи је дволичност Запада која говори о потреби постојања опозиције у Србији. Цинично је кад запад прича да Србија нема опозицију, јер за њих опозиција значи само неко ко је још више проевропски и на линији њихових центара моћи, него што је то актуелна власт," каже он.

Анђелковић напомиње да је разлог што нема опозиције у Србији и то што је целокупна постпетооктобараска елита доживела потпуно урушавање.

"Тада је постојала велика нада у оно што нам доноси сарадња са Западом. Испоставило се да је то земљу довело у још горе стање неко што је била 90-тих. Резултат је урушавање свих странака са петооктобарским педигреом. Тако да уистину, у овом тренутку, немамо опозицију. То стање није нормално нити трајно, а Запад не занима заиста да ли ће Србија имати опозицију, већ да ли ће она бити по вољи Запада. Ону која је за улазак у НАТО, дистанцирану од Русије и за изразито прозападну политику. " истиче Анђелковић.

Тумарање у мраку

Аналитичар истиче да не би могао да издвоји политичку фигуру која би могла да буде "лидер" такве опозиције, јер додаје он, "Срби хоће нешто национално али не желе ризик."

"Та врста избалансираности у националном приступу је оно што Србији треба. Сарадња са Русијом али и са Западом уз реално сагледавање потреба Србије", наводи он.

Политиколог Алесандар Павић нема дилему да је Запад одговоран за слабу опозицију у Србији, али су одговорне и саме опозиционе партије.

"Опозиција у Србији тумара у мраку. Грађани не знају шта су програмски циљеви опозиције, јер немају могућност да своје мишљење изнесу у јавност. "Замрзнутом" стању опозиције доприноси и чињеница да су исте страначке личностсти већ деценијама на сцени. Идеје су истрошене и људи су изгубили поверење. А народ је тешко покренути. Да би се добила та нова енергија потребни су нови људи и нове идеје," истиче Павић.

Бранкица Ристић,