Више од 500 несталих Срба још није пронађено

Удружење несталих и киндапованих на КиМ саопштило је да је и након 17 година још увек непозната судбина око 525 људи. До данас је сахрањена 361 особа за чије убиство, како кажу, нико није одговарао.

И поред многобројних сусрета са домаћим и међународним представницима власти, до данас нисмо успели да сазнамо истину, поручили су из Удружења које је конференцијом „Отета истина“ обележило 15 година од оснивања.

Председница Удружења Верица Томашевић подсетила је присутне на чињеницу да је од 1998. до краја децембра 2000. године пријављено на хиљаде киднапованих, несталих, убијених, као и да је извршено етничко чишћење Срба и осталих неалбанаца на Косову и Метохији.

Све то се, према њеним речима, десило после 10. јуна 1999. године након потписане Резолуције СБ УН 12 44 која је гарантовала безбедности и сигурност свим грађанима.

„У том периоду догодио се незапамћен злочин — трговина органима отетих Срба и осталих потврђен извештајем Известиоца Савета Европе Дика Мартија“, рекла је она и додала да је породицама жртава потребна озбиљна помоћ институција државе и подршка медија.

„С правом тражимо суђења по међународном праву а не да будемо жртве двоструких аршина“, изјавила је Томашевићева.

Заменик специјалног тужиоца за ратне злочине Специјалног суда Мирољуб Виторовић рекао је да није оптимиста да ће се истина до краја некада сазнати.

„Злочини су чињени тако да су они који су то радили предузели готово све да се тела никада не пронађу. Ево само једног примера, на основу човека који је по сопственом призању учествовао у једном таквом злочину“, рекао је он и испричао како су Срби одвођени у један подрум у Гњилану где су исцрпљивани и мучени, а потом су њихова тела комадана.

„Када су Албанци са својим тимом претражили то језеро, према њиховом извештају није било ничега. Ми се тиме нисмо задовољили и ангажовали смо холандске спасиоце да поново претраже језеро и они су констатовали да је локација у језеру затрпана са два метра ђубрета“, рекао је Виторовић. Према његовим речима, једно од места где су бацани остаци тела је и Ливадско језеро.

Он је даље навео да су холандски спасиоци мрежом покушали да ђубре извуку из језера, али су наишли на бомбу, па је операција заустављена.

„То само говори о томе да су они који су починили те злочине добро осмислили како да прикрију трагове“, рекао је Виторовић.

На конференцији су говорили и виши кустос Музеја геноцида Ненад Антонијевић који је рекао да је потребно да Народна скупштина изгласа посебан закон којим би се породице несталих и киднапованих заштитиле, док је Милорад Трифуновић, координатор Удржења из Косовске Митровице, истако да у влади Косова и даље седе они који су злочине чинили.

„Четири године чекамо да почну ископавања гробница у јамама у приватним рудницима на Космету и ништа. Деца оних који су нестали очеве знају само са слика, а то су младићи девојке које данас имају по 17 година“, навео је Трифуновић.

Иако су били најављени, на конференцији се нису појавили ни шеф канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, ни министар за рад и социјална питања Александар Вулин, као ни Вељко Одаловић, који руководи канцеларијом за нестала лица.

Из Удржења су поручили да им је жао што се ови званичници нису одазвали њиховом позиву, и рекли да нису добили званичан одговор од њих зашто нису дошли.

Бранкица Ристић,