Штета услед климaтских промена већа од пет милијарди евра

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Србије Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је данас да је процењена материјална штета изазвана климатским променама у Србији од 2000. године до данас била већа од пет милијарди евра, од чега је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама.

„Циљ Министарства је да до краја ове године изради процене дугорочних инвестиција у приоритетне акције за смањење ризика и адаптацију на измењене климатске услове. Ове процене биће израђене на основу анализа погођености, пре свега у секторима хидрологије и водних ресурса, шумарства и пољопривреде, које је министарство израдило за потребе Другог извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе“, казала је она.

Бошковићева је на јавном слушању о утицају климатских промена у Србији у Скупштини рекла да ће држава учинити све како би допринела борби против климатских промена, али без угрожавања националних интерса и циљева економског развоја.

Министарка је најавила да би до краја 2018. године требало да буде завршена и стратегија борбе против климатских промена, како би се смањили ефекти промене климе на националном нивоу, али и допринело глобалном смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште на економски исплатив начин.

„Србија не доприноси значајно глобалним емисијама гасова са ефектима стаклене баште, јер је 2013. емисија била мања за 3,5 одсто него 2010, а 25,1 одсто мања него 1990. године“, истакла је Бошковићева, додавши да је и поред тога ресорно министарство направило процене могућности смањења емисија гасова са ефектима стаклене баште до 2030. године.

Према тим проценама, ниво емисије у 2030. кретаће се од пораста емисије за 4,3 до смањења од 9,8 одсто у односу на емисије из 1990. године, али ће та процена бити додатно анализирана, да би је након тога усвојила Влада Србије.

Бошковићева је истакла да ће Србија бити посвећена питању адаптације на климатске промене и испуњавању свих међународних обавеза, нарочито у овој години када се очекује усвајање новог међународног договора о обавезама за период после 2020. године.