Годишњица НАТО бомбардовања РТС-а: Злочин без казне

То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику измјестио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици.

У знак сјећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

У Кошутњаку је прошле године отворен спомен-парк „Да се не заборави“, у коме је засађено 16 стабала пирамидалног граба, по једно за сваког настрадалог радника.

Напади НАТО снага СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је током 79 дана бомбардовања најмање 2.500 особа погинуло, а рањено и повријеђено више од 12.500 људи.

Извор: ИН4С