Верски фанатизам опаснији од „Велике Албаније“

Верски фанатици на КиМ врло темељно раде на ширењу екстремизма и та идеологија је много снажнија и опаснија од пројекта „Велике Албаније“, упозорава Рада Трајковић, председница НВО „Европски покрет Срба“.

Тероризам је, након напада младог вехабисте на полицијску станицу у Републици Србској, као и дводневне драме у Куманову, постао горућа тема на овим просторима.

Према истраживањима, око 230 грађана Косова придружило се екстремистичким групама у Ираку и Сирији.

Рада Трајковић за Спутњик каже да тешка економска ситуација на Косову младе Албанце чини подложним утицају терористичких организација.

Међутим, идеологија је већи проблем од сиромаштва, истиче Рада Трајковић.

„Косово постаје не само центар који регрутује људе који раде на регионалној дестабилизацији, већ регрутује и оне који одлазе у Ирак и постају фундаменталисти у правом смислу те речи. С обзиром на то да има 95 посто муслиманског становништва, Косово заиста постаје расадник свега онога што је суштински у функцији антицивилизацијског понашања“, истиче Рада Трајковић.

Саговорница Спутњика подсећа да су двојица Албанаца са простора КиМ већ извршила самоубилачке нападе.

„Проблем је то што у албанској штампи и код интелектуалаца међу Албанцима, који су на јавној сцени, нема те другачије и храбрије поруке“, каже Трајковићева.

Посланик ДСС-а Марко Јакшић подсећа да су на простору КиМ постојали кампови за обуку екстремиста.

Он сматра да разлози за тероризам у Куманову леже у покушају спречавања Турског тока и ширења руског утицаја на Балкану, а да Албанци представљају само извршиоце западне политике.

„Такозвана Велика Албанија је не само антисрбски, већ и антируски пројекат. Косово не може сâмо као такво да опстане. Све границе између Косова и Албаније су такорећи већ отворене, донет је велики број уредби и закона, тако да сваким даном Косово и Албанија фактички све више функционишу као једна држава“, каже Јакшић.

Рада Трајковић, међутим, сматра да поруке албанских политичара о „Великој Албанији“ штете и Албанцима који су становници других држава.

„Због таквих порука, Албанци су под већом безбедносном контролом од стране власти у земљама у којима живе, што они опет доживљавају као да су под лупом и као да се њихова људска права крше“, каже Рада Трајковић.

Она додаје да нису сви Албанци присталице идеје о „Великој Албанији“ али да, нажалост, нису довољно храбри да јој се супротставе.

„Нарочито када имају у виду да, на пример, Али Ахмети, албански политичар који се противи подели Македоније, већ дуже време живи у безбедносно врло ризичним условима“, истиче Трајковићева.

Она додаје да пример Ахметија показује да се међу албанским интелектуалцима не толерише да неко размишља на другачији начин.

Ипак, верски фанатизам далеко је опаснији од било какве идеје о „Великој Албанији“, поручује Рада Трајковић.