Сакашвили и његова школа управљања

Док аналитичари настављају са дебатама о томе шта постављање бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија на место гувернера украјинске Одешке области заправо значи за Украјину, амерички двомесечни спољнополитички часопис „Нешенел интерест“ даје анализу „великог пријатеља Украјине“ и његове „школе управљања по приницпима Станиславског“.

Амерички двомесечни спољнополитички часопис „Нешенел интерест“ објавио је анализу некадашњег председника Грузије Михаила Сакашвилија, ког тужилаштво његове државе гони због малверзација, злоупотребе власти и политички мотивисаних напада.

Како је одбранио Запад

Часопис је без увијања анализирао његово „знање, искуство и јединствену вештину“, као и шта заправо подразумева његова „школа управљања“ и шта ће она значити за Украјину.

„Сакашвили се херојски борио против корупције, отпуштајући целу полицију и градећи нове снаге од нуле. Човек који је створио окружење (за стране инвеститоре) у ком је лако запослити и лако отпустити. И неуморно се — неки би чак рекли непромишљено — борио против Русије; не како би победио Русију, него како би сви видели да се бори. По питању великог броја ствари“, наводи се у чланку.

Чини се да највећа тајна оног што би се могло назвати „школом управљања Станиславског“ не заказује, пише лист.

„Сакашвили није изгубио рат са Русијом 2008. године; он је одбранио Запад! Није изгубио изборе 2012; великодушно је признао пораз! Није побегао од гнева људи који је мучио; нашао се у „добровољном“ изгнанству! Веровао је у владавину закона, односно, у владавину закона за све нас остале. Ако је питање перцепције, Сакашвили ће успети; ако не успе, немојте мислити другачије, Одеса је та која неће успети. Вођа који није спреман да преузме одговорност за сопствене неуспехе је опасан, пошто је, на крају крајева, несмотрен“.

„Свемогуће“ методе управљања

Најгора увреда је, према виђењу овог часописа, што су водећи политичари Кијева на место гувернера значајне регије, са великом концентрацијом становништва ком је руски језик матерњи, поставили особу која се боји да се врати кући како би се суочио са кривичним оптужбама.

Потом се осврће на могућности региона:

„Да ли је (ово именовање) начин да се Сакашвилију да моћ ’гуменог печата‘, какву је имао у Грузији? Хоће ли имати овлашћења да спроводи нападе на седиште опозиције или да преузме опозиционе телевизијске и радио станице, што су биле његове методе сузбијања другачијег мишљења у Грузији?“

„Хоће ли они прихватити његову употребу хапшења, мучења, конфисковања приватне имовине и чак убистава како би изградили онакву ауторитарну државу, какву је он направио од Грузије?“

„И најважније, да ли Украјина жели да регијом која има бројну рускојезичну мањину управља човек који је толико често изражавао мржњу према председнику Путину и Руској Федерацији?“

Ако се Сакашвили заиста одрекао држављанства Грузије, Тбилиси можда има разлога да слави ову тужну грешку, али хоће ли разлога за славље имати и Украјинци је сасвим друго питање, закључује аутор текста објављеног у „Нешенел интерест“.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут