„Бранко Ћопић“ за најзначајнија књижевна остварења

Награде „Бранко Ћопић“ за прозу и за најзначајније песничко остварење у протеклом периоду уручене су Николи Маловићу за роман „Једро наде“ и Гојку Ђогу за збирку песама „Грана од облака“.

На седници Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића, одржаној 19. маја, стручни жири, који су чинили председник управног одбора Светозар Кољевић, потпредседник Милосав Тешић и академици Душан Ковачевић, Матија Бећковић и Нада Милошевић Ђорђевић, једногласно су донели одлуку да овогодишње награде за прозу и поезију оду у руке Николи Маловићу и Гојку Ђогу.

Ђогова збирка песама „Грана од облака“ објављена је у издању „Орфеуса“ (Orpheus) из Новог Сада.

У том делу одзвањају гласови целокупног Ђоговог стваралаштва у знаку његовог драматичног доживљаја личне судбине као огледала сурових наличја једног времена, уз одјеке и призвуке разноликих србских песничких традиција, од усмене књижевности до Лазе Костића, Момчила Настасијевића, Васка Попе и других наших песника.

Гојко Ђого се у обраћању академицима, професорима, и представницима медија, поводом примања награде, осврнуо на лик и дело једног од наших најпознатијих књижевника, Бранка Ћопића, по коме ова награда и носи име.

„У србској књижевности нема писца у чијем је делу једно раздобље и једно поднебље оставило дубљи траг него у Ћопићевом. Крајина и Крајишници — у историји и легенди, у стварности и сећању, у рату и миру, у шуми и на асфалту, у седам фиктивних и стварној ’Осмој офанзиви‘, у књигама живих и мртвих, у поезији и причиној причи — неисцрпна су и готово једина његова тема. Све је у том земљопису и животопису од земље одвезано и у бајковит простор подигнуто, озлаћено и врлином озрачено, а опет реално и на свој начин истинитије од стварности, тако да ни најприљежнији хроничар не би могао пластичније и уверљивије да сведочи о ломовима и ’проломима‘ тог превратничког времена. Напосе, да од заборава отргне један нараштај који је у тим историјским вртлозима суделовао“,рекао је Ђого и додао да му је награда утолико дража што је у знаку јубилеја, сто година од рођења Бранка Ћопића.

Жири је такође једногласно одлучио да се награда за прозу додели Николи Маловићу за роман „Једро наде“ који је објављен у три издања „Лагуне“ прошле године у Београду.

То је у исто време историјски, савремени, утопијски и љубавни роман о прошлости Пераста и околине, о савременом електронски и политички обесмишљеном свету, о кршењу међународног права на Балкану на прагу великог светског рата у коме ће Уједињене нације бацити прву нуклеарну бомбу.

Уметнички свет овог дела озарен је љубавним заносом дубоко утемељеним у природним лепотама Бококоторског залива, заносом који оставља трачак светлости — „једро наде“ у могућност личног живота.

Аутор овог награђеног романа у свом обраћању нагласио је да му је ово десета књижевна награда у каријери и да је управо Бранко Ћопић, трагичан јунак комунистичке бајке, како га је назвао у говору, „крив“ за његов први измамљени осмех у животу.

Маша Радовић,