Избори у САД: „Династија“ против „Даласа“

Улазак у изборну трку Џеба Буша, брата Џорџа Буша млађег, отвара могућност новог дуела породичних династија које су тридесет година владале америчком политиком.

За овај олигархијски систем су политички коментатори сковали термин „ера Буш-Клинтон“, који обухвата период од 1980, након што је Бил Клинтон постао гувернер Арканзаса, а Џорџ Буш Старији изабран за потпредседника САД, до 2013, када је Хилари Клинтон сишла са места државног секретара.

Од 1981. до 2009. Бушови или Клинтонови су били председници или потпредседници САД.

Бата Џеб и његов син Џорџ

Бил Клинтон и Џорџ Буш Млађи су провели у Белој кући период од 1993. до 2009. године, свако у два мандата. Буш је у Овалну собу ушао захваљујући изборној крађи на Флориди, где је гувернер у то време био његов брат — Џеб.

Џеб је са места гувернера водио конзервативну политику која се састојала у томе да смањи порез, приватизује школство, укине социјалну помоћ и брани право да се носи оружје.

Сумњиве инвестиције на Флориди нису смањиле његове шансе да се кандидује унутар републиканског табора. Важи за бизнисмена без комплекса, који је одвојио за кампању 100 милиона долара пре него што је саопштио да је кандидат, што је више него што су Обама и Ромни издвојили 2012. године. Његов најстарији син, Џорџ Прескот Буш, на челу је државне агенције Тексаса под чијом контролом је земљиште са вредним налазиштима минерала веће од многих европских држава.

Чак ни пољуљани углед Буша Млађег након фијаска у Ираку није поколебало Џеба у намери да се кандидује. Популарност његовог старијег брата је уосталом први пут након десет година прешла 50 одсто, што говори колико је политичко памћење кратко.

„Кеш Клинтонових“

Његов могући ривал, Хилари Клинтон, провела је осам година у Белој кући, четири године као државни секретар и више од 15 година у „Фондацији Клинтон“ тешкој две милијарде долара, што је њој и њеном мужу донело много пријатеља.

У књизи која је недавно објављена у САД, „Кеш Клинтонових“, о томе како и зашто су стране владе и приватне групе помогле Билу и Хилари да се обогате, показано је да су се у ову фондацију сливале сумњиве донације од влада Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Казастана, Колумбије, Хаитија. Овакав начин донирања је заправо прикривено лобирање чији је циљ да се услуга врати кад се једном дође на власт.

Хилари је била и у жижи скандала након што је откривено да је са приватних мејлова слала поруке док је била на месту државног секретара. Ова афера је продубила утисак да правила која важе за смртнике не важе за Клинтонове.

Буђење из „америчког сна“

Династичко надметање чији су главни састојци непотизам, новац и звучна имена указују на озбиљан проблем америчке демократије. У трци за председника САД немају шта да траже они који немају колосалне суме новца.

Везе Клинтонових и Бушових са Вол стритом и „један одсто“ најбогатијих Американаца, у земљи у којој су се разлике између богатих и сиромашних драстично продубиле последњих деценија, указују да су они кандидати крупног капитала а не „обичних Американаца“ којима се обраћају у својим кампањама, са циљем да их убеде да је „амерички сан“ још увек могућ.

Ана Оташевић,