Дане Чанковић: Вук хоће, а народ неће

Нека ми буде допуштено да се надовежем на текст Душана Пророковића: „Вук у (НАТО) причи“, а поводом текста Вука Драшковића „У  НАТО одмах“.

У вука су њух, вид  и слух изузетно развијени. Он је брз и окретан. Живи и лови у чопору по стратегији заснованој на хијерархији. Код њега је присутна социјализација и интелигенција. Своје активности подређује интересима чопора.  „Моралан“ је, сексуално не општи са крвним сродницима. Колико год чопор складно живио, понекад се нађе неки вук „који гледа своја посла“. Таквог чопор одстрани и он постане вук самотњак, без обзира што је у нечему био и најбољи, рецимо у оглашавању.

Што се тиче Драшковића, Вука големога, и његових изјава „У НАТО одмах“ и да „је највећа препрека уласку у НАТО уставна преамбула (према којој је Косово и Метохија саставни дио Србије) која је у супротности са реалношћу“ не треба да нас изненађују. Он је лоше процјене, погрешне доживљаје имао и у младости, са њима је знао усталасати понекад и читав свијет. Својевремено, док је био дописник Тањуга, отишла је у свијет његова вијест да је дошло до рата између два племена у Африци.  Међутим, биле су то традиционалне „ратне игре“, које је он погрешно доживио као рат.

Можда је Вук улогу „вука самотњака“ са више епизода добио још док је био шеф кабинета Мике Шпиљака, у тешко комунистичко вријеме.  Кажу, да нема вјештијег од њега, у томе да причу коју чује стави на папир.

Надам се да његова посљедња улога неће бити – добар је писац, а лош политичар. Или још горе, као његов колега бољи по перу, који је при крају свог дугог живота рекао: „Моја је идеологија поражена. Ја сам песимиста.“ Има ли ишта горе него при крају живота се тако осјећати?! Један интелектуалац да пошаље такву поруку свом народу. А онај разбојник са десне стране, иако је био разапет на крсту, није био на крају поражен, није био песимиста. Он је повјеровао, покајао се... „Још данас ћеш бити у Царству небескоме“.

Можда се Вук преплашио.  Можда уставну преамбулу види као супротност са реалношћу зато што доживљава супротност са самим собом.

Кажу да најтеже и најчудноватије промјене доживљавају алфа мужјаци,  кад им прође вријеме. И кад Вук каже: „У НАТО одмах“ и да он (НАТО) представља „гарант политичке извијесности“, а народ каже „Нећемо у НАТО – нећемо у рат“ и то за туђе интересе, онда је Вуку прошло вријеме.

Ко зна, можда Вук на крају свом народу покаже истински смисао, вјеру, љубав, наду, а не као његов колега, бољи по перу, пораз.