Асанж и Варуфакис објавили рат ТТИП-у

Викиликс је званично покренуо интернет кампању чији је циљ да се сакупи 100.000 евра за онога ко открије одредбе Трансатлантског споразума о слободној трговини (ТТИП) о коме у највећој тајности преговарају САД и Европска унија.

Циљ споразума је успостављање јединственог тржишта са обе стране Атлантика.

„Тајност уговора баца сенку на будућност европске демократије. Под плаштом овог споразума крију се приватни интереси, као што смо недавно видели на примеру финансијске опсаде грчког народа“, поручио је Џулијан Асанж.

Овај споразум „утиче на живот свих Европљана и увлачи Европу у дуготрајни сукоб са Азијом. Време је се стане на пут његовој тајновитости“, написао је оснивач Викиликса који од 2012. године живи у амбасади Еквадора у Лондону, где се склонио због судског поступка који против њега воде шведске власти.

Међу првим донаторима су бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис и британски новинар Глен Гринвалд, који је објавио документе Едварда Сноудена о огромним размерама шпијунаже америчке обавештајне агенције НСА.

„Потребно је подржати транспарентност у еврозони, као и у трговинским преговорима који на њу утичу. Укључите се!“, написао је Варуфакис на Твитеру.

У Асанжову кампању се укључила и модна креаторка Вивијен Вествуд, једна од икона панк покрета у Великој Британији. Викиликс је већ скупио 80.380 евра од 1.603 донатора.



Викиликс је раније покренуо сличну кампању против Транспацифичког споразума о слободној трговини, још једног  споразума о коме САД преговарају са Јапаном, Мексиком, Канадом, Аустралијом, Малезијом, Чилеом, Сингапуром, Перуом, Вијетнамом, Новим Зеландом и Брунејом. Уколико буде постигнут, то ће бити највећи трговински споразум у историји, који би регулисао 40 одсто глобалне економије и диктирао животе више од милијарду људи.

Садржај споразума се крије од јавности као најбрижљивије чувана државна тајна, иако се њиме не само установљују нова правила трговине, већ се и мењају постојеће финансијске, правне и социјалне норме. Поред одредби о регулисању трговине, споразуми се баве одређивањем правила на интернету, регулисањем индустрије и здравственог система, приватизацијом и банкарским сектором.

За противнике Трансатлантског и Транспацифичког споразума намера је да се свету наметне неолиберална политика чија ће правила одређивати мултинационалне компаније које ће имати већа овлашћења од држава.

Преговори о Трансатлантском споразуму су интензивирани 2013. године, а његово потписивање је предвиђено до краја ове године.