Седам ратова капетана Нолића

Познати француски извештач са балканског ратишта 1914–1918. године Рејмонд Лестон у часопису „Le Miroir“ (огледало) објавио је априла месеца 1916. мало познати чланак са фотографијом, под насловом „Седам ратова капетана Нолића“.

Према мојим неутврђеним истраживањима ова (породица) ратника живела је у Мачви, где их је овековечио овај Француз такође ми је познато, а текст испод фотографије гласи: „Окружен тројицом својих синова, који су војници као и он овај резервиста српске војске савршено добро оличава патриотизам и храброст наших савезника достојних дивљења.

Пешадијски капетан Нолић који се (узгред речено) у нормално време бави пољопривредом, учествовао је у не мање од седам ратова. Прво ватрено крштење је имао 1876. кад се у савезу са црногорским снагама, баш као и сада, србска војска, којом су већином командовали руски официри, жестоко сукобила са вековним непријатељем Турцима. Следећих година, 1877. и 1878. поново се борио против султанових војника и више пута се истакао.

Године 1885. припајање Источне Румелије Бугарској натерало је Србију да објави рат тој кнежевини и млади официр Нолић се тада први пут борио против неискрене словенске браће која сада покушавају да сатру јуначку Србију. Кад су 1912. балканске државе склопиле савез против Порте, капетан Нолић се поново борио против Турака а кад је следеће године дошло до бугарске издаје, био је међу онима који су тријумфовали на Брегалници над војском цара Фердинанда. Године 1914. дошло је до атентата у Сарајеву и велике европске катаклизме.

Прве гранате су бачене на Србију. Нолић је стар, али заједно са својим синовима креће у бој. После ране задобијене у децембру, у време велике победе над аустријском армијом, поново је био спреман да се бори кад су немачки топови загрмели на Дунаву, у Смедереву, септембра 1915. Овај храбри борац није, међутим, никакав изузетак у безбројној фаланги србских патриота која обухвата и многе ветеране“.

Момир Марјановић