Ренци: Не може Немачка да командује Европом

Италијански премијер Матео Ренци изјавио је на заседању лидера ЕУ у Бриселу да је „против Европе под искључивом немачком управом“.

Он је јако замерио ЕУ што критикује Италију због спорости у решавању избегличке кризе, а „има двоструке стандарде кад је у питању Немачка, рецимо у случају гасовода ’Северни ток 2‘“.

Ренци је приметио да је Брисел одбацио гасовод „Јужни ток“, за који је заинтересована Италија, а не смета му ништа што немачке компаније воде послове са Русијом, укључујући „Северни ток 2“, иако су на снази санкције против Русије.

Италијански премијер сматра да те санкције у догледно време треба да буду преиспитане, а постоје гласови у ЕУ који предлажу да се у том случају поново размотри да ли је изводљив пројекат „Јужни ток“.

Према италијанским медијима, Ренци је на заседању групе европских социјалиста указао и на чињеницу да су немачке компаније купиле све аеродроме на грчким острвима.

Немачка канцеларка Ангела Меркел се на заседању вођа ЕУ снажно заложила за увођење европске граничне и обалске страже, према чему су делимично били уздржани представници Италије, Пољске и Мађарске, и за много брже успостављање контролних тачака на спољним границама Уније за попис и утврђивање ко су избеглице, а ко мигранти који не могу да уђу у ЕУ.

Европска комисија је најавила и казнене мере против Италије због тога што власти у Риму не спроводе довољно брзо мере за решавање избегличке кризе и за успостављање контролних пунктова на границама, што је изазвало велику љутњу Ренција који је рекао да је Италија скоро две године била напуштена од целе ЕУ кад је кренуо талас имиграната на италијанске јужне обале.

Ренци је сад љутито реаговао и рекао да „једна странка и један лидер на неприхватљив начин врше надзор над Европом“, нагласивши да је „оперисан од сваке реалности“ поступак Европске комисије да Италија буде кажњена због кашњења у спровођењу мера за решавање избегличке кризе.

Италијански премијер је колегама у групи европских социјалиста пренео и свој став да Немачка мора да промени своје тврдо залагање за оштре мере штедње и за кресање буџетских дефицита и дугова, као и да се отвори за политике које подстичу раст и запошљавање.